Ponedeljak, 03.10.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
INTERVJU: IVAN JEVTIĆ, kompozitor

Prave ideje su večne i neuništive

Malo se zna o nagradi „Cvet u kamenu”, koja se dodeljuje na manifestaciji „Belovodska rozeta”. Sa njom sam zaokružio jednu veliku oblast u mom stvaralaštvu
(Фото: лична архива)

Malo se priča i zna o nagradi „Cvet u kamenu”, koja se dodeljuje na manifestaciji „Belovodska rozeta”, ili ne bar onoliko koliko bi trebalo. Izuzetno sam počastvovan ovim prestižnim priznanjem! Selo Bela Voda, koje se nalazi nedaleko od Kruševca, malo je mesto, ali je veliko i važno za srpsku kulturu. Ovde već vekovima, generacije vrednih i talentovanih umetnika, neimara, klešu i vajaju divna dela i rozete u kamenu-peščaru, one koje krase crkve i manastire u našoj Srbiji. Takva lepota se gotovo ne može naći na drugim mestima u Evropi, kaže Ivan Jevtić, kompozitor i akademik, dobitnik pomenute prestižne nagrade „Cvet u kamenu”, koja se tradicionalno dodeljuje za izuzetan doprinos srpskoj kulturi i umetnosti u okviru jedinstvene manifestacije „Belovodska rozeta”, u mestu Bela Voda kod Kruševca. Desanka Maksimović, Vladeta Jerotić, Milorad Pavić, mitropolit Amfilohije, Peter Handke, samo su neki od prethodnih laureata manifestacije koja veliča belovodski peščar korišćen u moravskom graditeljstvu. Gotovo da nema reprezentativnijeg objekta u koji nije ugrađen peščar, među kojima su: manastiri i crkve Ravanica, Lazarica, Ljubostinja, Manasija, Kalenić, Milentija, Veluće, Drenča, Lepenac, Crkva Svetog Marka u Beogradu, Palata „Beograd”, Pošta, Hipotekarna banka, Brankov most, Francuski kulturni centar.

Naš sagovornik već decenijama stvara na relaciji Francuska‒Srbija. Diplomirao je i magistrirao kompoziciju u Beogradu, u klasi Stanojla Rajičića, usavršavao se na Konzervatorijumu u Parizu u klasi čuvenog kompozitora i profesora Olivijea Mesijana, kao i na Visokoj školi za muziku u Beču (1975) u klasi kompozitora i profesora Alfreda Ula. Od 2012. godine je redovni član SANU. U kompozitorskom radu okrenut je instrumentalnim oblicima, a posebno prema kamernom, koncertantnom, simfonijskom žanru, kao i operskom. Njegov bogati opus ima oko stotinu dvadeset dela, koja komuniciraju sa publikom na svim kontinentima. Njegove kompozicije publikuju jedan švajcarski i tri francuska muzička izdavača (objavljeno je 65 partitura), zapisi njegove muzike na nosačima zvuka objavljeni su u sedam zemalja. Dela su mu izvođena na prestižnim festivalima u zemlji i svetu, kao obavezne konkursne kompozicije na međunarodnim takmičenjima, kao i na redovnom koncertnom repertoaru.

Koliko vam znači aktuelno priznanje i kako ste se obratili publici prisutnoj na svečanom uručenju?

Ovom nagradom sam na neki način zaokružio jednu veliku oblast u mome stvaralaštvu! Radi se o mojim kompozicijama pisanim za trubu i limene duvačke instrumente. Koncert br. 1 za trubu i simfonijski orkestar stvarao sam 1973. inspirisan romanom „Vreme smrti” našeg Dobrice Ćosića. On je potekao iz sela Velika Drenova, koje je samo nekoliko kilometra udaljeno od sela Bela Voda, gde sam pre nekoliko dana dobio ovo veliko priznanje. Kakva čudna slučajnost! A da li je to zaista neka koincidencija? Nije! Publici sam rekao da sam penjući se spiralnim krugovima u mojoj umetnosti došao u ovo mesto, u stvari u postojbinu moga oca Dušana, koji je rođen nedaleko, u selu Cerovo, na južnoj Moravi i koji je završio čuvenu kruševačku gimnaziju pre Drugog svetskog rata. Ako smem da kažem, i ja sam takođe Moravac! I dodao sam i ovo: „Eto, sudbina i moj veliki rad su me sa sigurnošću doveli ovde, da danas sa vama podelim veliku radost ove značajne nagrade.”

Početkom leta završili ste komponovanje još jednog dela, o čemu je reč, kada je planirana premijera?

Radim neumorno i početkom ovoga jula sam završio kompoziciju za saksofon i klavir „Introdukcija i alegro”. Reč je o porudžbini festivala za saksofon , koji se održava septembra meseca ove godine u Beogradu. Muziku je naručio direktor i organizator festivala Milan Savić. Mislim da će se ova muzika dopasti publici, jer je puna iznenadnih obrta i saksofon će imati „pune ruke posla”. Ostaje nam da sačekamo premijeru kojoj se mnogo radujem!

U periodu koji je pred nama da li će se vaša muzika još negde izvoditi?

Početkom oktobra se otvara koncertna sezona u Galeriji SANU. Biće to jedinstvena prilika da ljubitelji ozbiljne muzike čuju koncert sa delima pisanim za hornu i klavir. Te večeri će se desiti i svetska premijera moje „Sonate za hornu i klavir”, a izvodiće je naši poznati umetnici, Milan Roksandić, solista na horni, i pijanista Vladimir Vanja Šćepanović. Jedinstveno veče posvećeno horni.

Komponujete često i sa velikim žarom. Kako uspevate da u ovim teškim vremenima održite nadahnuće i disciplinovan rad?

Svako novo ostvarenje me raduje. To mi daje snagu da od prvobitne ideje delo dovedem do kraja. Ideje dolaze „slučajno” (u direktnoj vertikali su sa univerzumom, sa Gospodom). Vruća leta, hladne zime, svakodnevne životne teškoće – sve to svakako utiče i crta put jednog stvaraoca. No, on ako je ideja prava sve to prevazilazi i dovodi do kraja misao. Veliki kompozitori sveta svojim primerima pokazuju da su prave ideje večne i neuništive!

Komentari1
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

nikola andric
Koliko znam samo je Kant sa svojim imperativima izmislio ''samo-odgovornost''. Gramatika sa ''samo'' subjektom i predikaton nije prikladna za izrazavnje RELACIJA. Ipak ''odgovornost'' pretpostavlja ''drugog subjekta'' prema kome ta ''odgovornost'' vazi . Samo-hvalisanje je ''odgovoronst'' prema Kantovoj logiki. ''Nema da Briones''. .

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.