Utorak, 27.09.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
POGLEDI

Šta bi danas učinio De Gol

Da su se ostvarile ideje generala Šarla de Gola, EU bi danas bila jedan od geopolitičkih giganata, u vidu sjedinjenih država Evrope ili slično, na ekonomskoj i političkoj mapi sveta, a ne poslušni sprovodilac ideja o globalnoj dominaciji anglosaksonskog sveta i NATO-a

Podnošenjem zahteva 23. decembra 2009. Srbija se opredelila za evropsku budućnost. Evropski savet joj je tek 1. marta 2012. odobrio status kandidata za prijem u EU. Dalji razvoj je podrazumevao detaljnu primenu svih obaveznih poglavlja, kasnije klastera, za ulazak u članstvo u Evropskoj uniji. U to vreme je većina od oko 70 odsto građana podržavala napore Srbije za punopravno članstvo u EU.

Pre toga, 2004. godine desilo se masovno, najbrže primanje zemalja iz ranijeg sovjetskog bloka u redovno članstvo u EU: Češka, Slovačka, Letonija, Litvanija, Estonija, Poljska, Mađarska (kao i Slovenija, Kipar i Malta). Naravno, iz geopolitičkih razloga i uglavnom uz prethodan prijem u NATO. Zatim je došlo do isforsiranog prijema potpuno nespremnih Bugarske i Rumunije 2007. (zbog instaliranja baza NATO-a na Crnom moru, u Varni i Konstanci). Na pritisak Nemačke, došlo je do prijema Hrvatske u NATO 2008, zatim i u EU 2013. Poslednjih godina EU je ozbiljno uzdrmana izlaskom Velike Britanije iz članstva 31. januara 2020. Zatim su zemlje u našem regionu – Albanija 2009, Crna Gora 2017. i Makedonija 2020. – po ubrzanom postupku primljene u NATO, ali ne i u EU. Crna Gora je navodno zatvorila sve klastere, ali još čeka na ulazak u EU i zbog toga iskazuje nezadovoljstvo. Albanija i Severna Makedonija, uprkos detaljnoj promeni spoljne politike i unutrašnjeg uređenja po zahtevima NATO-a i EU sponzora, nisu još ni počele pripremu prijema u EU. Dok Albanija i Severna Makedonija čekaju zvanični početak duge trke za prijem, Ukrajina i Moldavija su, po munjevitoj proceduri, dobile status kandidata za prijem u EU.

Srbija je danas na pola puta i ne zna se kada će biti „pogodna” za prijem u EU. Poslednji zahtevi EU su potpuno neprihvatljivi za Srbiju. Naročito insistiranje da Srbija, ne samo usvoji tzv. Sporazum o normalizaciji odnosa sa samoproglašenom republikom Kosovo već i da dođe do tzv. međusobnog priznanja s tom nasilno otcepljenom srpskom pokrajinom. Čudno je da EU ne insistira na obaveznoj realizaciji Briselskog sporazuma o normalizaciji odnosa, potpisanog još 19. aprila 2013. pod njenim okriljem. Iz tog sporazuma Srbija je ispunila svoje obaveze, a samoproglašeno Kosovo nije čak ni ključno formiranje Zajednice srpskih opština. Na kraju stiže insistiranje da se Srbija pridruži sankcijama EU prema Rusiji, inače važnom ekonomskom partneru Srbije, iako još nije ni blizu članstva u zajednici koja izriče sankcije. Posledica ovih neprincipijelnih poteza prema Srbiji jeste da se, na nedavnoj anketi koju je organizovala agencija Ipsos (objavljena 21. 4. 2022), prvi put u istoriji, 44 odsto građana izjasnilo protiv, a samo 35 odsto za ulazak Srbije u EU. EU inače neformalno nagoveštava da bi ulazak Srbije u EU, ukoliko ispuni sve napred zahtevano, bio moguć tek 2033. godine.

Treba utvrditi pravo stanje stvari. EU je i pre, a posebno tokom ukrajinske krize, pokazala da je u službi geopolitičkih interesa NATO-a. Odnosno SAD, kojima NATO služi da prekomponuju geopolitičku sliku sveta i pretvore Rusiju, zatim i Kinu u političke regionalne patuljke. U vremenu kada SAD sebe vide kao dominantnu silu, Evropskoj uniji je dodeljena uloga zaštitnika globalnopolitičkih i ekonomskih interesa zapadnog anglosaksonskog sveta. Da su se ostvarile ideje generala Šarla de Gola (predsednika Francuske od 1958. do 1968), EU bi danas bila jedan od geopolitičkih giganata (u vidu sjedinjenih država Evrope ili slično) na ekonomskoj i političkoj mapi sveta, a ne poslušni sprovodilac ideja o globalnoj dominaciji anglosaksonskog sveta i NATO-a.

Već u novembru 1959. u svom govoru u Strazburu De Gol je obnarodovao svoju viziju buduće Evrope sledećim rečima: „Da, to je Evropa, od Atlantika do Urala, to je cela Evropa, to će odrediti sudbinu sveta.” De Gol je to sprovodio i u međunarodnim odnosima. Već 1966. Francuska se povukla iz zajedničke komande NATO-a, koja je preseljena u Belgiju, ali je, zbog zapadne atmosfere straha od SSSR-a, ostala u toj organizaciji. Njegova vizija je bila da Evropa postane treći pol između SAD i SSSR-a, umesto atlantizma SAD, V. Britanije i NATO-a, a pominjući Ural, zapravo je insistirao na detantu sa SSSR-om. Sve je to poništio predsednik Nikola Sarkozi, marta 2009, odlukom o povratku Francuske u sve strukture NATO-a. I prihvatanjem discipline ovog političko-vojnog saveza, s ciljem dominacije u savremenom svetu.

Podsetimo se da je general De Gol, takođe, 1963. tri puta blokirao zahtev Velike Britanije za ulazak u EU, sa argumentacijom da ona ne samo geografski već i po političkoj tradiciji, ekonomskom razvoju, poljoprivrednoj i socijalnoj politici ne pripada novoformiranoj zajednici evropskih država. Međutim, kasnije je Francuska popustila i prihvatila članstvo V. Britanije u EEZ 1. januara 1973. Bregzitom i izlaskom Velike Britanije iz EU De Golovo proročanstvo se potvrdilo.

Vratimo se Srbiji i njenoj evrointegraciji. Izgleda da smo zaboravili da su članice EU, predvođene NATO-om, izvršile krvavi, od UN neodobreni napad na SRJ 1999. Takođe su podržale otimanje Kosova i Metohije, kolevke srpske ustavnosti i duhovnosti, od vekovne državne teritorije Srbije. A sada prisiljavaju Srbiju da otimanje trećine srpske teritorije prizna kao uslov za prijem u EU iako je pet članica iste zajednice i većina članica UN glasalo protiv priznavanja nasilno otcepljene teritorije Srbije kao nezavisne države. Da li se sve napred izneto uzima u razmatranje evropske perspektive Srbije?

Redovni profesor univerziteta

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista

Komentari6
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Демос Кратеин
Француска је за време Де Гола била колонизатора и пљачкала Африканце, Хаићане итд. А и данас би то чинио.
Само да приметим
Де Гол је "испод жита" али у знатној мери за доларе куповао злато у САД. Тиме је "де-глобализовао" долар и снањивао златну подлогу (док долар још имао златну подлогу).
ne
De Gol je bio za savez samostalnih nezavisnih država Evrope, a ne za sjedinjene države evrope
Sarlo
Pobegao bi u Kanadu i pretvarao se da je vodja otpora.
Из угла
ЕУ би исисала радну снагу из Србије. Погледајте Бугарску. Празна и тужна.
Онај Прави
Pa nije niko otisao iz svoje zemlje zato sto mu je bilo lepo.To se nekako stalno zaboravlja.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.