Seciranje stvarnosti

USPEH U PEKINGU
Beogradska slikarka Biljana Đurđević (1973) upravo se vratila iz Pekinga gde je na poziv kustosa Rodžera Gustavsona izlagala na trećem bijenalu savremene umetnosti. U prostoru Nacionalnog muzeja umetnosti Kine izložila je sliku „Sinhrono plivanje” iz ciklusa „Živeti u zaboravu“. U Beograd je sa ovog putovanja donela i Nagradu za odličan rad.

Od trenutka kada se sredinom devedesetih, posle završenog Fakulteta likovnih umetnosti, pojavila na umetničkoj sceni, Biljana Đurđević je za kratko vreme postigla međunarodni uspeh, uprkos činjenici da je slikarstvo u poslednjoj deceniji prošlog veka bilo u drugom planu u odnosu na tada dominirajuće nove medije.

(/slika2)Učešće na izložbi čuvenog časopisa „Fleš art” u Tirani (2001) i poziv Haralda Zemana za učešće na izložbi „Krv i med” u Klojsternojbergu, Austrija, otvorili su joj puteve koji su je odveli na međunarodna bijenala, izložbe i sajmove savremene umetnosti u Čikagu, Trstu, Sevilji, Berlinu, a njene slike u kolekcije Muzeja savremene umetnosti u Stokholmu, Beogradu, Muzej Askona, Vajmar Štiftung…

Agresija, brutalnost, teskoba, zamrznute scene grupnih ili pojedinačnih porterta često u fonu hladnih keramičkih pločica, izraz su otvorenog obraćanja javnosti umetnice i potrebe da „održava” pojedinca i društvo u stanju permanentne zapitanosti. Sve to uz dovoljnu dozu ironije i cinizma.

Ranija dela Biljane Đurđević, kao što je „Stomatološko društvo”, inostrani kritičari čitali su u kontekstu aktuelne situacije na Balkanu i svega što se događalo poslednjih godina, ali umetnica nije spremna da bezuslovno prihvati ovakva tumačenja: – Kada sam izlagala u Stokholmu, čula sam mišljenja i objašnjenja da su prizori na mojim slikama odraz ratnog okruženja. Navela sam primere Matisa i Pikasa koji su obojica radili u vreme rata, a stvarali potpuno različitu umetnost. Prizori koje slikam delom su odraz mojih osećanja i stavova proizašlih iz činjenice da sam svedok stalne fizičke i verbalne agresije koja nas okružuje. Agresije spram zakona, porodice, drugog čoveka. Kao da se agresivnost danas više poštuje u svoj svojoj ogoljenosti. „Stomatološko društvo“ je nastalo u periodu mog mentalnog odrastanja i sva energija koju sam tada oslobađala zapravo je našla izlaz na ovim slikama – kaže Biljana Đurđević.

Grupni portreti na platnima Biljane Đurđević nastali su na tragu fascinacije slikarstvom Fransa Halsa, holandskog majstora iz 17. veka.– Frans Hals je promenio dotadašnju postavku grupnih portreta, uvodeći drugačiji pristup kompoziciji slike, i time stvorio mogućnost višeslojnog čitanja slike. Razmišljajući kako bi se mogli sada predstaviti savremeni grupni portreti nastali su „stomatolozi”. Nazivi mojih slika nikada ne opisuju bukvalno sadržaj slike, oni su uvek tu da malo „pomere“ i omekšaju prizor – objašnjava umetnica.

U slikarstvu Biljane Đurđević kritičari vide spajanje etike i estetike, a povodom njene slike „Poslednji dani Deda Mraza“ pojavio se i blog prilično kontroverznih mišljenja.

(/slika3)„Poslednji dani Deda Mraza“ je u mnogo čemu karakteristika savremenog društva, društva koje je rastrzano između otuđenog potrošačkog ponašanja sa snažnom indoktrinacijom od strane medija i lakim identifikovanjem sa novim komercijalnim praznicima koje proizvode korporacije kako bi poboljšale prodaju, a koje čovek zahvaljujući medijima doživljava kao deo sebe. Samim tim silno se trudi da kupnjom udovolji već uspostavljenim standardima, pa se i sama priča o sv. Nikoli negde zagubila u tom novom sistemu vrednosti. Za sliku samu bio je neophodan opšte poznati reper, a meni je to bio Rembrantov „Čas anatomije dr Tulpa“ i seciranje tela čoveka koji je bio osuđen na smrt zbog krađe..

Dela Biljane Đurđević oslonjena su na literaturu, pisce i filozofe – Ničea Šilera, Šopenhauera, Kafku, Bulgakova, Hamvaša... Ciklus „Kabare“ inspirisan je Šilerovim Valenštajnom, „Stomatološko društvo” ne bi uspelo bez Zaratustre i Nimroda, a izgubljeni raj bez Džona Miltona..– Filozofija 19. veka i nemačka filozofija u celini najbliže su mojim shvatanjima. Bliske su mi Ničeove ideje o moralu, njegovo razmatranje odnosa između religije i politike, konflikta između onoga što religija nudi i onoga u kakvom je stanju čovek. Otac koji žrtvuje sina u delu Džona Miltona, takođe je podstrek na razmišljanje koja je cena da se dođe do dobrobiti čovečanstva. Filozofija je veoma inspirativna i za mene kao slikara stimulativna – kaže Biljana Đurđević...

Sumirajući utiske sa pekinškog bijenala, naša sagovornica kaže da je među kineskim umetnicima koji učestvuju van odabrane grupe glavnog selektora Rodžera Gustavsona dominantan trend hiperrealističkog slikarstva, neke vrste mešavine pop-arta i socrealističke umetnosti. Kineski umetnici koji žive izvan svoje zemlje razmišljaju drugačije od onih koji stvaraju u Kini.

Slike Biljane Đurđević nastaviće za nekoliko meseci svoje putovanje, najpre na sajam umetnosti u Majamiju, potom u Izrael gde će biti održana retrospektivna izložba Biljane Đurđević u Muzeju savremene umetnosti u Haifi, i konačno u Maribor.