Utorak, 06.12.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
OBNOVA BIGZ-A

Nova fasada do kraja godine

Rekonstrukcija zdanja arhitekte Dragiše Brašovana biće završena na proleće sledeće godine kada će objekat postati poslovni centar A klase
(Фото: М. Спасојевић)

Fasada zgrade revitalizuje se u saradnji sa Zavodom za zaštitu spomenika kulture grada Beograda, s obzirom na to da je reč o zgradi koja je deo kulturno-istorijske baštine

Kao paukovom mrežom, majstori gustim spletom skela obavijaju zdanje BIGZ-a u Bulevaru vojvode Mišića. Kada bude istkana, sa te čelične konstrukcije radnici će obnavljati fasadu, prvi put od kada je objekat arhitekte Dragiše Brašovana sagrađen pre osam decenija. Rekonstrukcija spoljnog omotača zgrade biće okončana do kraja godine, obnova BIGZ-a započeta 2021. trebalo bi da bude završena, a višespratnica spremna za useljavanje zakupaca na proleće sledeće godine, uveravaju u kompaniji „Marera propertiz”. Ona je februara prošle godine od tadašnjeg većinskog vlasnika BIGZ-a Petra Matića, jednog od najvećih igrača na beogradskom tržištu nekretnina, kupila zdanje od 40.000 kvadratnih metara prekoputa „Beograda na vodi”.

U tom poslu „Marerin” partner je „Aleksandar gradnja”, tako da obe kompanije u zajedničkoj firmi koja je pazarila Brašovanovo zdanje poseduju po 50 odsto vlasništva.

– Fasadu zgrade revitalizujemo u saradnji sa Zavodom za zaštitu spomenika kulture grada Beograda, s obzirom na to da je reč o zgradi koja je deo kulturno-istorijske baštine. Rekonstrukcija fasade podrazumeva promenu kompletne stolarije kako bi zvučna izolacija objekta bila bolja, ugradnju novih prozora sa trostrukim staklom koji će poboljšati termoizolaciju, kao i uvođenje novog sistema za grejanje i hlađenje. Na objektu će biti postavljena linijska spoljašnja rasveta da bi se naglasile konture zgrade – navode u „Mareri”.

U unutrašnjosti nekada najveće štamparije na Balkanu odavno više ne miriše štamparska boja, a prošle godine, promenom vlasnika, i umetnici koji su godinama bili podstanari u zdanju pored Mostarske petlje morali su da se isele. Uselili su se majstori koji su raščistili objekat. Sa svakog sprata odneto je više od 800 kubnih metara šuta, navode u „Mareri” i dodaju da je IMS ispitao stabilnost zgrade.

– U unutrašnjosti objekta završen je najveći deo posla, sledi uređenje enterijera da bi objekat postao multifunkcionalni poslovni centar A klase. Veliko je interesovanje zakupaca, već sada smo izdali 60 odsto prostora, iako nismo aktivno krenuli u fazu predzakupa koja obično nastupa šest meseci pre puštanja zgrade u funkciju. Reč je uglavnom o velikim kompanijama. BIGZ će imati i dva restorana, od kojih će jedan biti na krovu zgrade, odakle se pruža prelep pogled na grad – ističu u „Mareri” i dodaju da će u rekonstrukciju uložiti 20 miliona evra.

Zgrada BIGZ-a, antologijsko delo srpske moderne arhitekture, zasigurno je najveći arhitektonski biser u „Marerinoj” ličnoj karti. Ova kompanija u javnosti je postala poznata devet godina posle osnivanja. Te 2018. biro „Remorker arkitekts” koji potpisuje sve projekte „Marerinih” rekonstrukcija dobio je Nagradu grada Beograda za arhitekturu za obnovu bivše zgrade „Trudbenika” u Bulevaru kralja Aleksandra 79.

Do tada je „Marera” na sebe uknjižila i objekat u Bulevaru kralja Aleksandra 28, a u Resavskoj su preuredili nekadašnju zgradu „Jugohemije”. Kupili su i zgradu bivše fabrike „Beko” i oblikovali je u „Kalemegdan biznis centar”. Pre dve godine završili su preuređenje objekta u Makedonskoj ulici 44, a ove i deo „Beograđanke”, koju su pretvorili u moderne kancelarije za izdavanje. To je njihov standardni način poslovanja – kupovina i obnova starih zdanja dok ne budu spremna da prime zakupce savremenog poslovnog prostora.

Krajnji vlasnik „Marere propertiz” je, prema podacima Agencije za privredne registre, Vladimir Zubrilin, ruski biznismen koji poseduje i pasoš Malte, spomenut u aferi „Panamski dokumenti” o iznošenju novca u ofšor zone. Zubrilin je vlasnik i kompanije „Marera ril estejt partners” koja je osnovana decembra 2020. da bi se posle višegodišnjih pregovora sa vlasnicima BIGZ-a konačno početkom prošle godine domogla tog zdanja u Bulevaru vojvode Mišića.

Duh evropske moderne arhitekture

Nova zgrada Državne štamparije, kao jedne od najstarijih državnih institucija u Kneževini Srbiji, osnovane još 1831. godine, sagrađena je između 1936. i 1940. godine na prostoru kompleksa urbane, industrijske i saobraćajne zone kod „Mostara”. Arhitekta Dragiša Brašovan je na ovom zdanju prvi put u beogradskoj arhitekturi primenio armiranobetonski skeletni sistem konstrukcije, navodi gradski Zavod za zaštitu spomenika kulture. Ovim izuzetnim ostvarenjem u vreme svog stvaralačkog vrhunca Brašovan se, više nego bilo kojim delom do tada, približio duhu evropske moderne arhitekture. Za spomenik kulture BIGZ je proglašen 1992. godine.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.