Понедељак, 08.08.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа
ОБНОВА БИГЗ-А

Нова фасада до краја године

Реконструкција здања архитекте Драгише Брашована биће завршена на пролеће следеће године када ће објекат постати пословни центар А класе
(Фото: М. Спасојевић)

Фасада зграде ревитализује се у сарадњи са Заводом за заштиту споменика културе града Београда, с обзиром на то да је реч о згради која је део културно-историјске баштине

Као пауковом мрежом, мајстори густим сплетом скела обавијају здање БИГЗ-а у Булевару војводе Мишића. Када буде исткана, са те челичне конструкције радници ће обнављати фасаду, први пут од када је објекат архитекте Драгише Брашована саграђен пре осам деценија. Реконструкција спољног омотача зграде биће окончана до краја године, обнова БИГЗ-а започета 2021. требало би да буде завршена, а вишеспратница спремна за усељавање закупаца на пролеће следеће године, уверавају у компанији „Марера пропертиз”. Она је фебруара прошле године од тадашњег већинског власника БИГЗ-а Петра Матића, једног од највећих играча на београдском тржишту некретнина, купила здање од 40.000 квадратних метара прекопута „Београда на води”.

У том послу „Марерин” партнер је „Александар градња”, тако да обе компаније у заједничкој фирми која је пазарила Брашованово здање поседују по 50 одсто власништва.

– Фасаду зграде ревитализујемо у сарадњи са Заводом за заштиту споменика културе града Београда, с обзиром на то да је реч о згради која је део културно-историјске баштине. Реконструкција фасаде подразумева промену комплетне столарије како би звучна изолација објекта била боља, уградњу нових прозора са троструким стаклом који ће побољшати термоизолацију, као и увођење новог система за грејање и хлађење. На објекту ће бити постављена линијска спољашња расвета да би се нагласиле контуре зграде – наводе у „Марери”.

У унутрашњости некада највеће штампарије на Балкану одавно више не мирише штампарска боја, а прошле године, променом власника, и уметници који су годинама били подстанари у здању поред Мостарске петље морали су да се иселе. Уселили су се мајстори који су рашчистили објекат. Са сваког спрата однето је више од 800 кубних метара шута, наводе у „Марери” и додају да је ИМС испитао стабилност зграде.

– У унутрашњости објекта завршен је највећи део посла, следи уређење ентеријера да би објекат постао мултифункционални пословни центар А класе. Велико је интересовање закупаца, већ сада смо издали 60 одсто простора, иако нисмо активно кренули у фазу предзакупа која обично наступа шест месеци пре пуштања зграде у функцију. Реч је углавном о великим компанијама. БИГЗ ће имати и два ресторана, од којих ће један бити на крову зграде, одакле се пружа прелеп поглед на град – истичу у „Марери” и додају да ће у реконструкцију уложити 20 милиона евра.

Зграда БИГЗ-а, антологијско дело српске модерне архитектуре, засигурно је највећи архитектонски бисер у „Марериној” личној карти. Ова компанија у јавности је постала позната девет година после оснивања. Те 2018. биро „Реморкер аркитектс” који потписује све пројекте „Марериних” реконструкција добио је Награду града Београда за архитектуру за обнову бивше зграде „Трудбеника” у Булевару краља Александра 79.

До тада је „Марера” на себе укњижила и објекат у Булевару краља Александра 28, а у Ресавској су преуредили некадашњу зграду „Југохемије”. Купили су и зграду бивше фабрике „Беко” и обликовали је у „Калемегдан бизнис центар”. Пре две године завршили су преуређење објекта у Македонској улици 44, а ове и део „Београђанке”, коју су претворили у модерне канцеларије за издавање. То је њихов стандардни начин пословања – куповина и обнова старих здања док не буду спремна да приме закупце савременог пословног простора.

Крајњи власник „Марере пропертиз” је, према подацима Агенције за привредне регистре, Владимир Зубрилин, руски бизнисмен који поседује и пасош Малте, споменут у афери „Панамски документи” о изношењу новца у офшор зоне. Зубрилин је власник и компаније „Марера рил естејт партнерс” која је основана децембра 2020. да би се после вишегодишњих преговора са власницима БИГЗ-а коначно почетком прошле године домогла тог здања у Булевару војводе Мишића.

Дух европске модерне архитектуре

Нова зграда Државне штампарије, као једне од најстаријих државних институција у Кнежевини Србији, основане још 1831. године, саграђена је између 1936. и 1940. године на простору комплекса урбане, индустријске и саобраћајне зоне код „Мостара”. Архитекта Драгиша Брашован је на овом здању први пут у београдској архитектури применио армиранобетонски скелетни систем конструкције, наводи градски Завод за заштиту споменика културе. Овим изузетним остварењем у време свог стваралачког врхунца Брашован се, више него било којим делом до тада, приближио духу европске модерне архитектуре. За споменик културе БИГЗ је проглашен 1992. године.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.