Vlast najavljuje kažnjavanje narodnih poslanika

Tenzije su takve da parlament ne bi mogao da radi, pa je jednoglasno odlučeno da prekinuta sednica bude nastavljena 2. septembra, kad se one smire, rekli su predstavnici vlasti i opozicije 1. avgusta, posle sastanka kod Slavice Đukić-Dejanović, predsednika Narodne skupštine Srbije. Međutim, sve izjave u danima posle toga, bile su u funkciji podizanja tenzija, pa je vlast zapretila „rigoroznim merama” ako se nastavi blokada parlamenta, a opozicija „adekvatnim odgovorom”. Za građane Srbije utešno bi moglo biti to što su, ipak, svi ostavili mogućnost da se do rešenja ipak dođe dogovorom.

U poslednjih nedelju dana jedino oko čega se vlast i opozicija ne spore jeste to da je parlament blokiran i da to nije u interesu građana. Opozicija ne spori, niti može, da jeste opstruirala rad, ali optužuje vlast za prekid sednice. Vlast, međutim, svu krivicu prebacuje na opoziciju, usput najavljujući mere, „ako ne bude dogovora”, kojima će odblokirati skupštinu – od kažnjavanja poslanika po Poslovniku, do izmena Poslovnika, ukidanja TV prenosa sednica, ali i izmena zakona kojima bi se omogućilo oduzimanje mandata poslanicima koji se „neprimereno ponašaju”.

Balint Pastor (SVM), koji je deo parlamentarne većine, kaže za „Politiku” da je „parlamentarna matematika takva da, kad parlamentarna većina ima samo dva poslanika više, jedino rešenje je dogovor. Tako je, na bazi razgovora i dogovora, funkcionisao i prethodni i onaj pre njega saziv, tako treba da bude i sada”. Pastor dodaje da treba doneti i zakon o skupštini i novi poslovnik, ali „nikako na ’silu’ ”. Najave da bi izmenama zakona trebalo omogućiti oduzimanje mandata poslanicima, Pastor ne smatra dobrim rešenjem: „Poslanici treba ozbiljnije da shvate svoj posao, nisam siguran da treba donositi neki novi zakon o nekoj ’lustraciji’, kad ni ovaj koji imamo nije primenjen”.

Moma Čolaković, šef poslaničke grupe PUPS-a, kaže da nije za podizanje tenzija, već za dogovor. „Mislim da svi treba da se dogovorimo da radimo po dnevnom redu i da donesemo ove važne zakone, ali i da omogućimo opoziciji da kaže šta ima na neku drugu temu”. Čolaković  ističe da nije za to da se poslanicima oduzimaju mandati, ali: „Jesam za to da nađemo bolja rešenja u Poslovniku, naravno uz dogovor vlasti i opozicije”.

Miloš Aligrudić, šef poslaničke grupe DSS-a, izlaz iz blokade vidi u tome što bi, „pre svega, predsednica skupštine, poštovala dobru tradiciju iz prethodnih saziva, kada se razgovaralo i dogovaralo”. Aligrudić kaže da vladajuća koalicija podiže tenzije, „evo čuo sam Božidara Đelića kako preti građanima Srbije da neće biti doneti važni zakoni zato što je opozicija rešila da blokira parlament, što nije tačno”. Opozicija, kaže Aligrudić, nije tražila prekid sednice, DSS-u nije namera da blokira rad. „Ne želimo, kao opozicija, ništa što opozicija nije imala u prethodnom sazivu, ali ako vlast nije spremna da poštuje opoziciju i da se dogovori, onda ćemo morati da se borimo za svoja prava i udruženo, naravno, uz isticanje političkih razlika među nama. ” Aligrudić kaže da „vlast zamenom teza, odnosno optužbama da je opozicija kriva za blokadu parlamenta, neće postići ništa”.

Dragan Todorović, zamenik šefa poslaničke grupe SRS-a, za povećane tenzije takođe optužuje vlast, jer „svakog dana izjavama pokušavaju da obmanu javnost, pričom da je sednica prekinuta zbog pretpostavke da bi opozicija opstruirala rad”. To ne vodi smirivanju, već, kaže Todorović, postavljanju novih pitanja. Todorović ističe da je parlament imao periode uspešnog rada, „u interesu građana Srbije, tako smo, na primer sve rezolucije o Kosmetu donosili, praktično potpunim konsenzusom, pa smo lako doneli zakone o lokalnoj samoupravi i izborima, a pri tom su oni koji su imali primedbe, mogli i da ih istaknu”. Što se SRS-a tiče, mi smo uvek spremni da radimo u interesu države i građana Srbije, ali ne možemo da prihvatimo da se bilo čiji politički i stranački interesi nameću kao nacionalni i državni”.

Dragan Šutanovac, potpredsednik DS-a, juče je, kako je preneo Tanjug, rekao: „Imamo većinu u parlamentu i šta god opozicija da uradi može da zakoči neke procese, ali ne može da ih zaustavi. Nažalost, imamo takav Poslovnik, po kome bukvalno tri poslanika mogu da zamajavaju celu državu i celi parlament danima i danima, ali za sve ima leka. Ako budemo primenili određene mere, reći će opozicija da to nije demokratski. Možemo da isključimo TV prenose, da uvedemo rigorozno kažnjavanje u parlamentu i, ako se nastavi opstrukcija, moraćemo i tako”.

U reagovanju na ovu izjavu, kao i najavu Slavice Đukić-Dejanović da će primenjivati mere kažnjavanja koje su joj, po Poslovniku na raspolaganju, SRS je „najoštrije osudio najave Đukić-Dejanović i Šutanovca da će represivnim merama pokušati da urede parlament”. SRS je u saopštenju naveo da će „tražiti saradnju sa svim opozicionim strankama kako bi na sve moguće demokratske načine pružili otpor diktaturi u Srbiji, ako režim pribegne takvim represivnim merama”.

-----------------------------------------------------------

Đukić-Dejanović: Nije pretnja

Slavica Đukić-Dejanović kaže za „Politiku” da će učiniti sve da se do rešenja, koje bi odblokiralo parlament dođe dogovorom. „Dogovori podrazumevaju i jedan pristojan rad parlamenta, kao i mogućnost da opozicija koristi sve što joj Poslovnik dozvoljava da bi poslala svoje političke poruke, ali tako da nikako ne bude zakočen rad. Mi smo do sada usvojili samo dnevni red, a da nismo imali nikakvu drugu aktivnost osim diskusija po reklamiranju Poslovnika. Ubeđena sam da će takvih tendencija biti manje i u tom slučaju poštovaćemo sve dogovore. Ako ne bude tako, parlamentarna većina će morati da pravi strategiju kojom će obezbediti da se završi dnevni red i ratifikuju izuzetno važni sporazumi za Srbiju u narednih 30 do 50 godina. Nije to nikakva pretnja, nije ucena, prosto moramo naći način da radimo.”

Na naše pitanje da li u te mere spada i ukidanje TV prenosa, koje je pomenuo Dragan Šutanovac, ona odgovara: „Znate šta, biće kako većina odluči, ali ja lično nisam za ukidanje TV prenosa, ja sam za to da bude više poslaničke odgovornosti, da nađemo neki zajednički ključ kako da se bavimo poslom kojim treba da se bavimo, a to je donošenje zakona. Ja ću učiniti sve da parlamentarna većina pokaže razumevanje za one koji nisu u većini, ali to nikako neće značiti da ne radimo. Iskreno se nadam da nećemo nikakvom prinudom i sankcijama morati da radimo, a sankcija bi za mene bila oduzimanje reči za sve ono što se govori mimo dnevnog reda. Moja poruka nije, da tako kažem, utuk na utuk, moja poruka je maksimalan kompromis, jedino on može odblokirati rad parlamenta, a kompromis znači da se svi, pomalo, moramo nečega odreći”.