Grobovi Vuka i Dositeja

Ispred Saborne crkve u Beogradu počivaju Dositej Obradović i Vuk Karadžić. Ovi umni jezikoslovci obogatili su srpski rod i približili ga Evropi. A da li su želeli da počivaju baš na ovom mestu?

Dositej, čije je pravo ime Dimitrije, bio je prvi ministar prosvete u oslobođenoj Srbiji. Pre toga je obišao Malu Aziju, Italiju, Englesku, Nemačku, Grčku. Govorio je nekoliko jezika i zalagao se za obrazovanje, učenost i pismenost srpskog naroda. Želeo je da bude pokopan kod Hajdučke česme u Topčideru.

Kod Vuka je priča o večnoj kući drugačija. Nikada nije zaboravio svoje poreklo, svoje Karadžiće iz Petnjice pod Durmitorom. Isto tako voleo je i svoj rodni kraj, svoj zavičaj. Želeo je da počiva na Lagatoru, imanju koje je 1857. godine kupio za hiljadu dukata i od kojeg nije imao velike koristi, ali je za njim čeznuo. Vraćajući se iz belog sveta u rodni kraj, ugledao bi iza poslednjih lozničkih kuća belu džadu iz svoje mladosti, iz vremena kad nije bio hrom. Vodila ga je pravo ka Lagatoru, a onda ka Klupcima, Tronoši i dalje ka Tršiću. Možda je ovaj Jadranin i u Beču sanjao Lagator. A kad već ne počiva tamo gde je hteo, trebalo bi bar obeležiti to mesto, na kojem je sada sportski centar.

I kad smo već kod Jadra, da podsetimo da je Jovan Cvijić, čija je mati bila iz Korenite, tu počeo da otkriva istinu o zemljištu i o narodu.

Svetlana Brnović Mitić,
istoričar umetnosti