Гробови Вука и Доситеја

Испред Саборне цркве у Београду почивају Доситеј Обрадовић и Вук Караџић. Ови умни језикословци обогатили су српски род и приближили га Европи. А да ли су желели да почивају баш на овом месту?

Доситеј, чије је право име Димитрије, био је први министар просвете у ослобођеној Србији. Пре тога је обишао Малу Азију, Италију, Енглеску, Немачку, Грчку. Говорио је неколико језика и залагао се за образовање, ученост и писменост српског народа. Желео је да буде покопан код Хајдучке чесме у Топчидеру.

Код Вука је прича о вечној кући другачија. Никада није заборавио своје порекло, своје Караџиће из Петњице под Дурмитором. Исто тако волео је и свој родни крај, свој завичај. Желео је да почива на Лагатору, имању које је 1857. године купио за хиљаду дуката и од којег није имао велике користи, али је за њим чезнуо. Враћајући се из белог света у родни крај, угледао би иза последњих лозничких кућа белу џаду из своје младости, из времена кад није био хром. Водила га је право ка Лагатору, а онда ка Клупцима, Троноши и даље ка Тршићу. Можда је овај Јадранин и у Бечу сањао Лагатор. А кад већ не почива тамо где је хтео, требало би бар обележити то место, на којем је сада спортски центар.

И кад смо већ код Јадра, да подсетимо да је Јован Цвијић, чија је мати била из Корените, ту почео да открива истину о земљишту и о народу.

Светлана Брновић Митић,
историчар уметности