Preterano sunčanje ubrzava starenje kože

Umereno izlaganje suncu dobro je za zdravlje, ali treba biti oprezan posebno u ovom periodu kada živa prelazi i 35 stepeni na Celzijusovoj skali. Mnogo toga može da naudi našoj koži i, naravno, opštem zdravlju, naročito zbog širenja krvnih sudova što opterećuje rad srca. Ali, prvi organ koji prima udare neumerenog izlaganja suncu jeste ujedno i onaj najveći, dakle koža.

Sunčeva svetlost se sastoji iz vidljive, ultraljubičaste (UV) i infracrvene. Vidljiva svetlost čini polovinu spektra i nju ljudsko oko može da detektuje. Druga polovina su UV i infracrvena zračenja. Poznato je da su ultravioletna zračenja glavni uzrok oštećenja kože od sunca, koja dovodi i do oštećenja DNK. I vidljiva svetlost visoke energije može da uzrokuje dodatni stres i oštećenja, stvarajući takozvane slobodne radikale.

Fleke i alergije

UV zraci prodiru u dermis, odnosno dublje slojeve kože, a posledice su, između ostalog, i bore, brže starenje, fleke, alergije na sunce.

– Najugroženiji su ljudi bele puti, riđeg pigmenta, koji nikad ne dobijaju boju, a uvek izgore – ističe dermatolog dr Predrag Poleksić.

On upozorava da prejaka svetlost uništava derm, deo gde se nalaze folikuli dlaka, krvni sudovi i proteini kolagen i elastin.

Poznato je da se svi folikuli dlake, a ima ih pet miliona, formiraju do 22 nedelje trudnoće, od čega se preko sto hiljada folikula nalazi samo na glavi. To je ujedno i njihov najveći broj s obzirom na to da naše telo nema sposobnost da proizvodi nove folikule. Ono što se menja su boja, gustina i brzina rasta kose, a, nažalost, kako starimo, sve tri karakteristike vidljivo gube na intenzitetu.

Folikul je živi deo kose, ušuškan u strukturu same kože iz koje dobija sve potrebne hranljive sastojke. Deo kose koji se vidi iznad površine kože je dlaka i ne poseduje biološku aktivnost, zbog čega se često opisuje kao „mrtva” struktura.

UV zračenja napadaju i kolagen, najrasprostranjeniji i najvažniji protein, koji ima vezivnu ulogu u organizmu i brine za stanje kože, kostiju, noktiju i kose.

Nije zgoreg napomenuti, s obzirom na to da kožu čini čvrstom i podmlađenom, da kolagena ima u jajima, pšenici, mlečnim proizvodima, kupusu, svinjskoj i pilećoj kožici, susamu, sočivu, kokosu, goveđoj kosti. Sve ove namirnice potpomažu organizmu da pojačano luči kolagen, a time i da „brine” o lepom izgledu kože.

Elastin je takođe zadužen za lepu kožu, preciznije elastičnu i zategnutu. Ako ovog proteina nema dovoljno u organizmu, koža postaje mlitava, opuštena i smežurana. On je sastavni deo kože i njenog vezivnog tkiva, a udružen s kolagenom obezbeđuje koži bržu regeneraciju i uspešnije zarastanje rana i ožiljaka na telu. Ukoliko je koža zdrava i sadrži sve što je potrebno, biće glatka, ujednačene boje i tonusa.

Sve što se dešava u njenim unutrašnjim slojevima ocrtava se i na površini, to jest na epidermu. Ispod površine epiderma nalazi se dermis, srednji sloj kože, gde su smešteni znojne žlezde, koren dlake, krvni sudovi i nervni završeci koji tuda prolaze, a upravo se tu nalaze i tri osnovna gradivna elementa.

Pored pomenutih proteina, tu je i hijaluronska kiselina, koja je zadužena za hidrataciju, odnosno prirodnu vlažnost. Dakle, iz srednjeg sloja, odnosno dermisa kreće i regeneracija.

Kako nastaje problem?

– Pod uticajem ultravioletnih zraka gube se kolagen i elastin, koža postaje suvlja, tanja, a na površini s flekama. Znaci po kojima možemo suditi da naša koža pati jesu i pojava keratoza i novih malih nevusa, koji ranije nisu postojali. Javlja se i diskretno crvenilo kože, pogotovo kod zemljoradnika ili radnika na plaži – ističe dr Poleksić.

Keratoze su žućkasto-braonkaste promene po koži, hrapave na dodir i ravne, a nevusi su mladeži, benigne tvorevine koje nastaju tokom embrionalnog razvoja, ali mogu se javiti i kao posledica pregrevanja.

– Tokom leta treba izbegavati tetraciklinske antibiotike jer mogu dovesti do alergijskih reakcija. Takođe, žene koje imaju policistične ili mikrocistične jajnike mogu dobiti zbog narušenog balansa estrogena i progesterona melasmu, odnosno pigmentne fleke na licu koje se leče kod dermatologa. Najopasniji su maligni tumori kože, kao što je melanom, gde su UV zraci direktni indikatori nastajanja, kao i bazocelularni kancer, gde bitnu ulogu igra i nasleđe – objašnjava dr Poleksić.

On preporučuje da se tokom leta uzimaju antioksidansi, protiv oksidativnog stresa i za regeneraciju organizma, poput glutationa, vitamina Ce, selena i cinka.

Kako se čuva lepa koža

Dr Poleksić podseća da već deset minuta boravka na suncu obezbeđuje dnevnu potrebu organizma za vitaminom De. Podseća i da sunčanje treba maksimalno izbegavati u periodu od 10 do 17 časova. Najbolje je biti u hladu, nositi belu pamučnu odeću, stavljati odgovarajuće kreme, piti dovoljne količine tečnosti.

Dakle uz više znanja ne samo da ćemo se bolje nositi s vrućinama, a nije reč samo o crvenilu i sunčanim opekotinama, već se sklanjanjem s jakog sunca čuva lepota, elastičnost i čvrstina kože. Bolje je uskladiti se s prednostima i manama letnjeg godišnjeg doba, nego posle tražiti pomoć plastičnih hirurga da zatezanjem lica ispravljaju naš nemar tokom jula i avgusta.