Četvrtak, 29.09.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Srpski inženjeri šalju mini-satelit u svemir

Uz podršku Indije, lansiraće ga s kolegama iz BiH, Crne Gore, Hrvatske i Severne Makedonije, s kojima su se nedavno udružili u Svemirsku asocijaciju jugoistočne Evrope
(Фото: ЦСПД(

Novosadski stručnjaci za svemirski inženjering, odnosno satelite, telekomunikacije i raketnu tehniku, iz Komiteta za svemirski razvoj Srbije (CSPD) s kolegama iz Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Hrvatske i Severne Makedonije do kraja godine lansiraće u svemir zajednički satelit. Višegodišnja regionalna težnja za udruživanjem pomenutih stručnjaka iz bivših jugoslovenskih republika konačno je realizovana zahvaljujući podršci indijskih partnera (Indian Technology Congress Association – ITCA) 27. juna osnivanjem Svemirske asocijacije jugoistočne Evrope (SESA), koja je već 10. jula definisala i počela da sprovodi svoju strategiju, uključujući i lansiranje mini-satelita. Sem inženjera iz Srbije, udruženje čine Centar za edukaciju i robotiku, inovacije i tehnologiju (CERIT) iz Mostara, „Montenegro space Research” iz Podgorice, „Adriatic Aerospace Association” iz Zagreba i Centar za inovacije i tehnološki razvoj (NAVIA) iz Skoplja, kao i istaknuti pojedinci iz navedenih zemalja. Kako za naš list kaže Dušan Radosavljević, direktor Komiteta za svemirski razvoj Srbije, cilj im je da unaprede kapacitete i ljudske resurse u svemirskom inženjeringu u čitavom regionu, za opšte dobro, koje uključuje i obrazovanje osnovaca, srednjoškolaca i studenata u toj oblasti, kao i organizaciju raketnih takmičenja za njih.

 

Prvi minijaturni satelit na kome trenutno rade biće veličine deset kubnih centimetara i prave ga u Indiji, koja će ga i lansirati s još 74 satelita, u sklopu proslave 75 godina nezavisnosti. Ivana Radoičić, član CSPD-a, kaže da javnost obično ima predstavu da su sateliti veliki, što važi za rakete i svemirske stanice, a ne i za njih.

– Postoje standardi kako se prave sateliti i ovaj na kome rade naši stručnjaci je po njima. Minijaturni su, veličina im je pre nekoliko godina sa 20 kubnih centimetara smanjena na 10, lete u niskoj orbiti, najčešće prikupljaju informacije koje se odnose na klimu i šalju ih na zemlju – pojašnjava Radoičićeva.

Do sada su, ističe direktor Radosavljević, sve države-članice radile samostalno, ali su shvatili da zajedno mogu mnogo više da postignu za kraće vreme, da pojedinačna postignuća nisu dovoljno brza, kako bi građani regiona što pre osetili benefite saradnje i upotrebe svemirske tehnologije.

– Satelit koji lansiramo može da se koristi za nadzor bujičnih reka i nivoa nadzemnih voda, uočavanje požara, promene u temperaturi zemljišta i praćenje kretanja komaraca. Naša inicijativa o udruživanju u međunarodnim krugovima naišla je na ozbiljno odobravanje. Satelit će nositi logo SESA, a sve članice aktivno rade na priključivanju projektima koje je svaka pojedinačno počela. Sa srpske strane, najvažniji projekat se odnosi na satelitski monitoring površinskih voda, poput velikih bujičnih tokova, Nere, Tamiša, Ibra, Jadra... – pojašnjava direktor Radoičić.

Dodaje da hrvatska organizacija ima blisku saradnju s evropskom svemirskom agencijom ESA, kao i s Kineskom nacionalnom svemirskom administracijom. Crnogorska organizacija sjajno sarađuje sa stručnjacima iz ove oblasti iz Velike Britanije. CERIT iz BiH sa Turskom, dok je makedonska NAVIA visoko pozicionirana u razvoju tehnologije za dronove.

– Mnogi od članova iz svih zemalja nekadašnje Jugoslavije imaju dugotrajne naučne i lične kontakte s istaknutim pojedincima u svetskoj svemirskoj istraživačkoj i praktičarskoj zajednici i te veze pomoći će novouspostavljenoj asocijaciji jugoistočne Evrope da brže i lakše korakne u svemir – ističe Radoičić i dodaje da je jedan od najvažnijih koraka na putu do vasione obrazovanje novih generacija.

Zato Komitet za svemirski razvoj Srbije godinama s inostranim partnerima razvija sistem obučavanja školaraca i studenata osnovama raketnog modelovanja i izrade malih satelita. Oni u pojedinim osnovnim i srednjim školama već nekoliko godina uče da sklapaju mini-satelite, prema programu „CanSat”. Takođe ih opremaju svim podsistemima koje imaju i pravi veliki sateliti, lansiraju ih na nekoliko stotina metara i očitavaju telemetrijske podatke koje sateliti šalju prilikom spuštanja padobranom. Tako uče kako sateliti rade, koji sve podaci mogu iz njih da se dobiju i, što je najvažnije, učenici i studenti kroz ovaj svemirski interdisciplinarni program na praktičan način primenjuju ranije stečena fundamentalna znanja i bave se STEM oblastima, koje obuhvataju nauku, tehnologiju, inženjering i matematiku.

– Ovaj program primenjivan u Srbiji sada je deo zajedničkog nasleđa SESA, pa će se po njegovim postavkama od predstojeće školske godine obučavati osnovci, srednjoškolci i studenti i u Hrvatskoj, Crnoj Gori, BiH, Severnoj Makedoniji i Sloveniji, ali po pravilima koje će republike samostalno definisati u skladu sa svojim potrebama. U međuvremenu, sve republike zajedno će učestvovati u finalu svetskog „CanSat”, Raketnog šampionata od 25. do 27. septembra u Novom Sadu – najavljuje Ivana Radoičić.

Đaci i studenti imaće koristi i od postavljanja zemaljskih stanica, odnosno antena širom država bivše Jugoslavije, namenjenih za komunikaciju sa satelitima. Ovaj projekat trenutno je u toku i trebalo bi da ga okončaju krajem godine, a uvertira je za treću i najveću aktivnost: slanje zajedničkog satelita SESA u svemir. Pomenute antene nisu samo za tu jednokratnu upotrebu, već će komunicirati i sa već postojećim satelitima, ali biti korišćene i za obrazovanje učenika i studenata.

– Na ovaj način region će konačno biti pokriven antenama za prijem signala iz svemira, a zemaljske stanice stavljene na raspolaganje i drugim zemljama na planeti jer naš prostor ima sjajnu poziciju u odnosu na prelet satelita – pojašnjava Radoičićeva.

 

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.