Cena energenata i šume

Veliki poremećaj na tržištu energenata tera nas da maksimalno iskoristimo naš stari domaći energent – drvo. Porast cena energenata na svetskom tržištu brzo se odrazio i na cene u Republici Srbiji. Trenutno stanje cena energenata na bazi drveta je sledeće: pelet 350 evra po toni na mestu potrošnje; ogrevno drvo cena privatnika 10.000 dinara metar prostorni, odnosno 14.000 dinara po metru kubnom ili 120 evra po metru kubnom. U razmeri s poskupljenjem peleta, cena drveta bi trebala da bude sledeća: franko fabrika 80 evra po metru kubnom, kamionski put 62 evra po metru kubnom, na panju 27 evra po metru kubnom.

Svi su izgledi da se cena energenata neće vratiti na staro i da je prošlo vreme jeftinog gasa i sirove nafte. Svako zlo ima i svoje dobro. Poskupljenje energije treba iskoristiti za radikalnu popravku naših šuma. U roku od pet godina treba podići fabrike peleta godišnjeg kapaciteta pet miliona tona i tržišne vrednosti 1,75 milijardi evra. Energetska vrednost proizvedenog peleta iznosila bi 25 miliona megavat-sati, što bi zamenilo uvoz 2,5 milijarde kubnih metara prirodnog gasa ili 2,5 miliona tona sirove nafte. Energetska cena peleta je 70 evra po megavat-satu, što je daleko jeftinije od nove cene nafte i gasa. Sagorevanje peleta u kotlovima vrši se pod elektronskom kontrolom uz optimalan dotok vazduha i temperaturu sagorevanja, čime se postiže kompletno sagorevanje s minimumom čestica koje zagađuju vazduh. Planirane toplane na gas, koje bi zbog nove cene gasa teško opteretile građane, treba zameniti toplanama na pelet. Od drveta, sirovine za pelet, šumarstvo bi godišnje dobijalo 243 miliona evra na panju, od čega bi se za narednih 40 godina sve izdanačke šume mogle prevesti u viši uzgojni oblik: niska pod visokom šumom i pošumiti pola miliona hektara do prostornim planom 40 odsto površine šuma u Srbiji.

Za proizvodnju milion tona peleta potrebno je devet miliona kubnih metara drveta. Novu cenu drveta na panju od 27 evra po kubnom metru treba iskoristiti za radikalnu popravku stanja naših šuma, i to prevođenjem niskih šuma, koje čine dve trećine naših šuma ili čak 1,6 miliona hektara u viši uzgojni oblik: niske pod visokim šumama i to čistom sečom niskih šuma, koje bi se sekle s ophodnjom od 40 godina, što znači da bi se ovo prevođenje izvršilo za narednih 40 godina, i to po 40.000 hektara godišnje. Pritom bi se dobila drvna masa od pet miliona kubnih metara godišnje (40.000 hektara puta 125 kubnih metara po hektaru). S ogrevnim drvetom iz visokih šuma i pilanskim otpatkom moglo bi se godišnje proizvesti pet miliona tona peleta.

Ukupan godišnji prihod na panju od 243 miliona evra godišnje (27 evra po kubnom metru puta devet miliona kubnih metara), rasporedio bi se na sledeći način: prevođenje niskih u niske pod visokim šumama – 100 miliona evra godišnje (40.000 hektara puta 50 sadnica po hektaru puta 50 evra). Pošumljavanje goleti – 31,5 miliona evra godišnje (500.000 hektara, 40 godina – 12.500 hektara puta 50 sadnica puta 50 evra). Šumarska administracija 111,5 miliona evra, ili 13 milijardi dinara godišnje.
Mr inž. Srđan Tanasković