Ponedeljak, 30.01.2023. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
OBELEŽENA GODIŠNjICA CERSKE BITKE

Sećanje na besmrtne junake i njihov podvig

Trijumf srpske vojske nad moćnijim neprijateljem pokvario je planove osvajača da „doručkuju na Drini, ručaju na Ceru, a večeraju u Nišu”
Од прве битке у Великом рату протекло је 108 година (Фото И. Јелић)

Tekeriš, Loznica Na Tekerišu, pored spomenika na kojem dominiraju reči: „Vaša dela su besmrtna” – obeležena je 108. godišnjica Cerske bitke. Po mnogo čemu Cerska bitka je bila prva: prvi trijumf srpske vojske nad moćnijim neprijateljem; prvi vazdušni susret jednog od tri srpska aviona sa okupatorom; prva bitka u Prvom svetskom ratu, koja je uznela ime male ponosne Srbije. Nadasve, prva pobeda saveznika u Velikom ratu koja je, samim tim, uticala i na ishod do tada najvećeg ratnog sukoba u istoriji civilizacije.

U ime državnih organa, venac na spomenik palim junacima položila je Darija Kisić, ministarka za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja. Poštu su odali i predstavnici Ministarstva odbrane i Vojske Srbije, gradova Loznice, Šapca i Krupnja, predstavnici udruženja za negovanje tradicija oslobodilačkih ratova Srbije. U slavu i sećanje na jednu od najuzvišenijih pobeda srpske vojske u Prvom svetskom ratu, od Loznice do spomenika pešice je stigla kolona učesnika tradicionalnog „Cerskog marša”.

Ministarka Darija Kisić poručila je da svi Srbi danas treba da osećaju ogroman ponos jer su potomci onih kojima je otadžbina bila svetinja.

– Naši cerski junaci mogu biti spokojni, jer je današnja Srbija isto toliko hrabra, i jer je za nas, isto kao i pre 108 godina, ljubav prema otadžbini u srcu našeg bića – istakla je ministarka Kisić.

Austrougarska je tražila priliku da objavi rat Srbiji i Crnoj Gori. U prvoj deceniji 20. veka oružjem se zveckalo dva puta – 1906. godine, u Carinskom ratu, i dve godine kasnije, prilikom aneksije Bosne i Hercegovine. Bivajući spremna za rat, povod za napad našla je u Sarajevskom atentatu, na Vidovdan, 28. juna 1914. godine, kada je ubijen njen prestolonaslednik Franc Ferdinand. Prema planovima Bečkog dvora, trebalo je brzo i efikasno napasti, a onda i osvojiti malenu Srbiju. Vojni stratezi su smatrali da će njihova moćna sila u svom naletu „doručkovati na Drini, ručati na Ceru, a večerati u Nišu”. Ovi planovi osvajača nisu se obistinili.

Austrougarske snage sa 285.000 vojnika i oficira i 3.000 konjanika napale su Srbiju u zoru, 12. avgusta 1914. godine, kada je Peta fon Frankova armija započela forsiranje Drine. Kada je srpskoj Vrhovnoj komandi postalo jasno da će težište napada biti na zapadu zemlje, regent Aleksandar Karađorđević i vojvoda Radomir Putnik naređuju prebacivanje snaga Druge armije na severozapad, kako bi ona napala bok neprijateljskih snaga koji je prodirao dolinom Jadra. Sukob srpske vojske sa Petom neprijateljskom armijom počeo je u noći između 14. i 15. avgusta. U naredna četiri dana srpski junaci osvojili su Trojanov i Kosanin grad na Ceru, potom i padine Iverka, sprečavajući na taj način prodiranje neprijateljske vojske ka Šapcu.

U potpunosti razbijena i demoralisana, austrougarska vojska panično je bežala tamo odakle je i došla, ka Bosni, samo sa jednim pitanjem: „Gde je Drina?”

Neprijatelj je povlačeći se sa Cera iza sebe ostavio veliki ratni plen. Prema austrougarskim izvorima, 23.000 vojnika izbačeno je iz stroja, što poginulih, što ranjenih; 4.500 vojnika je zarobljeno, izgubljena je i brojna ratna tehnika.

Nakon oslobođenja Šapca, 24. avgusta, Vrhovna komanda Srpske kraljevske vojske saopštila je da, osim zarobljenika, na teritoriji Kraljevine, nema neprijateljskih vojnika. Iako slabije opremljena, srpska vojska kroz ovu bitku išla je srcem, boreći se za slobodu svoje zemlje.

Velika pobeda srpske vojske na Ceru donela je generalu Stepi Stepanoviću čin vojvode.

U slavu srpskih junaka u Tekerišu, 28. juna 1928. godine, otkrivena je spomen-kosturnica. Sa vrha spomenika, veličanstvene kamene gromade, i danas motri bronzani orao raširenih krila sa lovorovim vencem u kljunu. Kao da čuva kosti cerskih junaka, 3.500 srpskih vojnika, pohranjenih u večnom zagrljaju sa neprijateljem – vojnicima Praškog puka.

Planina Cer po mnogo čemu je prirodni fenomen zapadne Srbije, ali ona ipak u svesti naroda najveće uporište ima u istoriji, po čuvenoj bici iz Prvog svetskog rata. Cer je mesto na kojem negujući kulturu sećanja ostajemo na istom opredeljenju sa našim precima – čuvajući slobodu koju su krvlju svojom izvojevali.

Komentari2
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Лена
Лена Свака част бесмртним јунацима ! Ово јесте славна победа, али, нажалост, то је зачетак братоубилачког рата обзиром да је у Аустроугарској војсци било прекодринских Срба, Хрвата, Словенаца, Бошњака … Боље би било да је Србија прихватила АУ ултиматум. Да га је прихватила, неколико српских официра “црнорукаца” би било осуђено због помагања сарајевским атентаторима, уместо целог српског народа. АУ не би напала Србију.
Bepa
Ваша дела су бесмртна

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.