Rivalstvo šiita destabilizuje Irak

Irački premijer okupio je političke lidere u još jednom pokušaju da posle deset meseci krize zaustavi strmoglavi pad zemlje pritisnute nezapamćenom sušom, endemskom korupcijom, urušenom infrastrukturom i sektaškom borbom koja onemogućava formiranje vlade.

Mustafa Hadimi je pozivom predstavnicima šiita, sunita i Kurda pokušao da pokrene inicijativu nacionalnog dijaloga kako bi zemlja dobila vladu i predsednika i kako bi se pronašli mehanizmi izlaska iz krize izazvane sukobom dve šiitske struje oko formiranja nove koalicije.

Od izbora prošlog oktobra, šiitska politička scena podeljena je na dva rivalska tabora: sledbenike uticajnog sveštenika Muktade el Sadra koji je kontrolisao najveći blok u Parlamentu, i Okvir koordinacije, sastavljen od partija i grupa bliskih paravojnim milicijama koje podržava Iran.

Sadristi i njihovi sunitski i kurdski saveznici pokušali su da posle izbora formiraju većinsku vladu, ali Okvir koordinacije sprečio je i izbor novog predsednika koji je trebalo da imenuje premijera. Sadr je u junu, nezadovoljan pregovorima o formiranju nove vlade, povukao svoja 73 poslanika.

Pošto je Okvir preuzeo lidersku poziciju u parlamentu, pokušao je da postavi svog premijera, ali Sadr je svoje sledbenike izveo na ulice, a oni i danas demonstriraju ispred zgrade parlamenta u Zelenoj zoni Bagdada.

Sadristi su tada zatražili suštinske reforme iračkog političkog sistema, uključujući i izmene Ustava, raspuštanje Parlamenta i raspisivanje prevremenih izbora. Po iračkom Ustavu, raspuštanje parlamenta mogu da zahtevaju premijer, predsednik ili apsolutna većina poslanika. Sadr međutim traži da zahtev krene od sudstva, što bi zahtevalo promene Ustava.

Dve šiitske formacije nadmeću se od tada u parlamentu i na ulicama. Obe strane su do sada održale proteste pre nego što su 12. avgusta dva bila organizovana istovremeno. Politička paraliza je takva da je ministar finansija podneo ostavku uz obrazloženje da u takvim okolnostima ne može da obavlja svoj posao.

Iz krize u krizu. Posle američke invazije 2003. koja je srušila Sadama Huseina buknuo je građanski rat, a onda su velike delove zemlje zauzeli džihadisti Islamske države. Kada su militanti pobeđeni, političari su neuspešno pokušavali da se dogovore o raspodeli moći između šiita i manjinskih sunita i Kurda. Sektaške i etničke razlike su se uvećale. Politički haos sprečio je obnovu i ekonomski razvoj uprkos velikim zalihama nafte koja finansira 85 odsto budžeta. Čak 35 odsto mladih je bez posla.

Proiranske milicije po Iraku, povezane sa Okvirom koordinacije, šire uticaj Teherana koji doseže do vrhova vlasti za koju je u Vašingtonu zamišljeno da bude proamerička. Amerikanci, koji su najzaslužniji za irački haos, strahuju da Sadr i njegovi šiitski rivali žele politički sistem koji bi, po uzoru na iransku teokratiju, veću moć dodelio sveštenstvu.

Premijer Hadimi i dalje veruje da je moguće naći rešenje za krizu uprkos sadristima koji žele vlast i ne odustaju od mirne blokade zgrade parlamenta. El Sadr nije poslalo svoje predstavnike na sastanak, ali je pozvao pristalice da otkažu veliki „marš milion ljudi” zakazan za 20. avgust.

„Ukoliko ste se kladili na građanski rat, ja se kladim na očuvanje socijalnog mira. Krv Iračana je dragocenija od bilo čega”, poručio je Sadr.

„Sve izgleda kao mirni državni udar, mirna revolucija”, kaže za „Njujork tajms” bivši nezavisni poslanik Mahmud Otman i dodaje:„Kažem mirni, jer Sadrovi sledbenici ne nose oružje. On je jači od oružja. On je moćnik na ulici i nameće svoju volju drugima.”

Ukoliko bi se izbori održali pre termina, mala je verovatnoća da bi u ovako zakovanoj situaciji bilo ko od glavnih aktera krize mogao da formira vladu. Kako dva rivalska šiitska bloka imaju svoja oružana krila, i dalje postoji bojazan od obnove nasilja na koje je Sadr znao da se oslanja kako bi ostvario političke ciljeve. Demonstranti samo čekaju novi tvit, omiljeni način njegove komunikacije.