Radenko i Ivanka izleteli iz roditeljskog gnezda

Orlovi krstaši često su pominjani u medijima, što zbog činjenice da je to ptica koja krasi grb Srbije i kao takva predstavlja nacionalni simbol, a i zbog toga što je zamalo iščezla sa našeg neba. Godine 2016. bilo je poznato samo jedno gnezdo krstaša čija budućnost je bila u potpunosti prepuštena sudbini, podseća Slobodan Knežević iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije.

Zato je ova organizacija odmah započela međunarodni projekat „PannonEagle LIFE” sa partnerima iz četiri evropske države, uz finansijsku podršku Evropske unije, zahvaljujući kome su članovi i saradnici društva poslednjih šest godina predano radili da bi zaštitili krstaša, pre svega da bi se ublažile posledice doprinosa čoveka u stradanju ovih ptica, dodaje Knežević.

Po njegovim rečima, danonoćno čuvanje tada jedinog gnezda omogućilo je uspešno gnežđenje i preživljavanje mladunaca. Obilasci terena, saradnja sa lovcima, poljoprivrednicima i raznim institucijama doprineli su da se na području severnog Banata značajno umanje trovanja divljih životinja, posebno ptica, čime su krstaši dobili više šansi za opstanak.

– Prekretnica se dogodila u proleće 2020. kada su dva nova orlovska para počela da se gnezde na severu Banata. Uz dodatne napore na očuvanju staništa, postavljanju bezbednih gnezda, sprečavanju uznemiravanja, trovanja i ubijanja ptica, u zimu i proleće 2022. u srednjem Banatu još dva para krstaša napravila su gnezda, čime je populacija narasla na pet parova. Dva srednjebanatska para nisu imala uspeh ove godine: jedan je prekinuo gnežđenje – ne zna se zbog čega, a drugi par je napustio polog od dva jaja usled čestog uznemiravanja poljoprivrednim mašinama – navodi Slobodan Knežević.

Saradnici Društva za zaštitu i proučavanje ptica od početka marta dežurali su na terenu jer ove impozantne ptice zahtevaju specifične uslove za uspešno izvođenje potomstva, poput visokog, čvrstog drveća za gnezda, dovoljne količine hrane, kao i odsustvo zagađenja i uznemiravanja.

– Veliki trud u zaštiti krstaša ove godine doprineo je da se izlegne pet mladunaca. Međutim, krajem juna olujno nevreme u Banatu srušilo je jedno gnezdo. Krhka grana kanadske topole popustila je pod naletom snažnog vetra, a prilikom pada jedan od dva mladunca je nastradao. Druga ptica u tom gnezdu spasena je brzom reakcijom saradnika društva, lovočuvara Radenka Cvejanova iz Srpskog Krstura, koji već godinama budno motri i brine o orlovima. Uz podršku čuvara zaštićenog područja „Pašnjaci velike droplje” i Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode, naše kolege su zbrinule preostalog mladunca i omogućili da u improvizovanom gnezdu roditelji nastave da ga hrane – opisuje Knežević kakve su akcije ornitolozi morali da preduzimaju.

U nastojanju da sačuvaju pernate lepotane od pomoći su im i savremeni uređaji.

– Od prošle godine kretanja dva mlada krstaša, Mime i Mihajla, praćeno je uz pomoć savremene satelitske tehnologije. Orlovi dobijaju i metalne i plastične ornitološke prstenove kako bi se znalo njihovo poreklo i starost. Praćenja orlova služe da se zabeleže kretanja, ponašanja i staništa koja posećuju kako bi im se omogućila efikasna zaštita na terenu. U slučaju povreda ili stradanja ptica, satelitski odašiljači pomažu da se brzo reaguje i ptice zbrinu ili da se urade neophodni uviđaji – ističe Knežević.

U čast lovočuvara koji je spasao orlića kod Banatskog Aranđelova, taj mladunac po njemu je nazvan Radenko. Drugi obeleženi krstaš, mlada ženka iz gnezda kod Mokrina, nazvana je Ivanka. I Radenko i Ivanka prethodnih dana izleteli su iz gnezda, a trenutno se zadržavaju u neposrednoj okolini svog doma u nepreglednim ravnicama severnog Banata. Uskoro će ih roditelji „prisiliti” da samostalno love i obezbeđuju obroke. Prva godina života donosi najveće izazove za mlade orlove, a šanse za preživljavanje značajno im umanjuju nedostatak hrane, trovanja, upucavanja i stradanja na dalekovodima.