Evropa nejedinstvena u vezi s uvođenjem viza za Ruse

BEČ – U Evropi ne postoji jedinstvo u vezi sa zahtevom za uvođenje viza državljanima Rusije, kao novi vid sankcija protiv Moskve zbog rata u Ukrajini, pokazala je diskusija šefova diplomatija na Evropskom forumu Alpbah.

Ministar spoljnih poslova Češke Jan Lipavski založio se za uvođenje viza Rusima, objasnivši da samo mali broj Rusa stvarno putuje, i da se radi o bogatima iz Moskve i Sankt Peterburga. Lipavski je istakao da je potrebna oštrija politika. Na drugoj strani šefica slovenačke diplomatije Tanja Fajon upozorava da bi vize mogle pogoditi i osobe koje se ne slažu sa politikom Vladimira Putina, i koje žele da napuste Rusiju.

„Njima ne dati vize bio bi veoma rizičan korak, koji bi mogao da se vrati kao bumerang”, kazala je ona, javlja Tanjug.

Narednih šest meseci biće još teže, ocenio je ministar inostranih poslova Austrije Aleksander Šalenberg govoreći o situaciji u vezi s ratom u Ukrajini. On je kazao da to očekuje kako iz političkih, tako i ekonomskih razloga.

Albanski premijer Edi Rama rekao je da je skeptičan koliko EU i dalje može govoriti jednim glasom i da li može održati sankcije protiv Rusije. On je kazao da je odlučujuća otpornost i da je spremnost za žrtvu u bogatijim zemljama manja.

Fajon je kazala da se sve više građana u Evropi pita kome sankcije sada više štete. Ona je rekla da ne veruje u brzi kraj rata, već u zamrznuti konflikt.

Šalenberg je podsetio da je inflacija i pre rata u Ukrajini bila visoka i da se ne sme slušati Putinova priča. On je ukazao da je ruski napad na Ukrajinu probudio Evropu.

Lipavski je apelovao na zemlje EU da ostanu pri zajedničkom stavu prema Ukrajini i Rusiji, jer samo tako ima težinu.

Šef slovačke diplomatije Ivan Korčok kazao je da je trebalo ranije reagovati, na primer prilikom upada Rusije u Gruziju ili aneksije Krima. Ocenio je da Evropa u svim mogućim oblastima može težiti ka samodovoljnosti, ali po pitanju bezbednosne politike je, u odnosima sa SAD, mnogo snažnija.