Usijanje zaleđenog rata

Sa eskalacijom ratnih sukoba u Južnoj Osetiji, očigledno raste nervoza u zapadnoevropskim prestonicama. Nemački šef diplomatije Frank Valter Štajnmajer je još u petak prekinuo godišnji odmor koji je provodio u Alpima i vratio se u Berlin.

Agencije su javile da je Štajnmajer grozničavo telefonirao na sve strane, pri čemu je nekoliko puta razgovarao sa gruzijskimpredsednikom Mihailom Sakašvilijem i ruskim ministrom spoljnih poslova Sergejem Lavrovom.

Sudeći po prvim komentarima i analizama, Nemci pokazuju naglašenu zabrinutost zbog dramatizacije i usijavanja zaleđenog rata na Kavkazu. U nekim od reagovanja provejava indirektno pomisao da je ratni požar, s obzirom na vreme u kojem je „zapaljen”, možda aktiviran„daljinskim upravljačem” i namerom da se jednim pogotkom ostvare dva cilja: da se „istestira” Moskva (i novi ruski predsednik Dmitrij Medvedev) i očekivano, zaista fascinantno, otvaranje Olimpijskih igara baci u zasenak. Udarne vesti o ratu u Južnoj Osetiji potisnule su u medijima zaista u drugi plan veliki sportski događaj planetarnih razmera.

Nemački ekspert za krizni kavkaski region iz berlinskog „trusta mozgova”, Fondacije za nauku i politiku, dr Uve Halbah podseća da oblast zahvaćena opasnim ratnim požarom međunarodnopravno pripada Gruziji, ali upozorava da to ovoj zemlji ne daje za pravo da problem rešava vojnim putem i ulazi u „samoubilačku ratnu avanturu”, koja bi mogla da zapali čitav region i otvori nove frontove u Abhaziji i Nagorno Karabahu.

U nekim analizama su u prvi plan izbile strepnje koje su iskazivane i ranije a koje se vezuju za zapaljivu retoriku i gotovo hirovitost gruzijskog predsednika Sakašvilija i njegovu „sposobnost” da ponekad uveća problem pre nego što posegne za njegovim rešenjem. U tome je, pored obzira prema „ruskoj osetljivosti”, bio i jedan od razloga što je Berlin na poslednjem samitu NATO-a u Bukureštu bio protiv (brzopletog) prijema Gruzije u zapadni vojni savez, uprkos izričitoj želji i pritisku Vašingtona.

Predsednik Gruzije i sada očigledno igra izričito na „američku kartu”. Posle očekivanog i žestokog ruskog odgovora na upad gruzijskih trupa u Južnu Osetiju Sakašvili traži direktnu pomoć i intervenciju Vašingtona, iako su iz Pentagona saopštavali da takav zahtev u zvaničnoj formi još nije stigao. Tvrdeći da je njegova zemlja izložena „agresiji”, Sakašvili upozorava da se više „ne radi (samo) o Gruziji, u pitanju su Sjedinjene Države (!) i njihove vrednosti (!): napadnuta je jedna slobodna zemlja...”

Komentatori i analitičari se, inače, slažu u jednom: u pozadini sukoba na Kavkazu nisu samo suprotstavljeni strateški politički interesi Moskve i Vašingtona, nego, i pre svega, krajnje pragmatični. Bije se očigledno bitka za prevlast u regionu kroz koji prolaze „osetljivi” putevi gasa i nafte i koji je ionako nabijen „političkim eksplozivom” i neugašenim kriznim žarištima.

Iako se, barem javno, izbegava dovođenje izbijanja sukoba i problema sa Južnom Osetijom u neposrednu i posledičnu vezu s priznavanjem jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova, oglasili su se i oni nemački eksperti koji upozoravaju da su zapadni državnici i vlade suočeni sa međunarodnopravno krajnje neugodnom situacijom zbog primene dvostrukih standarda: da se separatistima u Južnoj Osetiji izričito i energično osporava pravo koje je priznato (oskoljenim) albanskim separatistima u južnoj srpskoj pokrajini.