Vreme borbi jelena

Kasno leto i početak jeseni u našim šumama ne mogu se zamisliti bez rike jelena. Ove skladno građene životinje raskošnih rogova tada se okupljaju i međusobno bore za naklonost ženki. Sezona parenja u ravnici traje od avgusta do septembra, dok se jeleni koji žive na većim nadmorskim visinama pare u septembru i oktobru.
Tokom ostatka godine, mužjaci i ženke žive odvojeno. Jeleni žive u manjim krdima iz kojih često odlutaju, dok se košute sa mladuncima i mladim jelenima okupljaju u veća krda, čiji je najvažniji zadatak zaštita mladih i nemoćnih životinja. Jedino su stari mužjaci samotnjaci.
Samo jelen koji pobedi u borbi ima pravo na ženku.

Bitke su ponekad dugotrajne i iscrpljujuće, a tokom parenja mužjaci slabo jedu, pa za nekoliko dana mogu da izgube i po tridesetak kilograma. Iako su mladi jeleni polno zreli već kad navrše godinu i po, oni ne učestvuju u borbama, pošto nemaju dovoljno snage da pobede starije mužjake. Pobednik formira harem od nekoliko košuta s kojima se pari. Po završetku sezone parenja nivo testosterona kod mužjaka opada i rogovi prestaju da mu rastu. Krajem zime oni će otpasti, da bi umesto njih izrasli novi, veći i raskošniji. Rogovi rastu brzo – i do dva i po centimetra na dan.

Jeleni i košute u jesen dobijaju duže i gušće krzno koje će ih grejati tokom hladnih zimskih meseci. Mužjacima tada izrasta i griva – duža dlaka oko vrata, koju ženke nemaju. Za razliku od letnjeg, riđeg krzna, zimsko je sivkastosmeđe, kako bi se manje videlo na snegu i među golim granama drveća. Životinje koje žive na planinama tada se spuštaju u niže predele, gde su zime blaže.

Oko 230 dana posle parenja ženka se izdvaja iz krda i na svet donosi jedno ili, ređe, dva mladunčeta. Prvih petnaestak dana, dok mladunče ne ojača, majka će ga od opasnosti kriti u gustoj šumi, među žbunjem. Briga o potomstvu prepuštena je košuti: ona će ga dojiti i čuvati od grabljivaca, a čim bude sposobno da je prati, povešće ga sa sobom u krdo. Mališan će uz nju biti u narednih godinu dana.

Mladuncima najveća opasnost preti od risova, dok odrasle napadaju vukovi i medvedi. Grabljivci gotovo nikada ne love zdrave i snažne životinje, koje su sposobne da pobegnu ili da se odbrane. Ali ako se, makar i na trenutak, izdvoje iz krda, neopreznost ih može stajati glave. Kada grupa na vreme primeti opasnost, najsnažnija košuta, predvodnica krda, staje u odbranu ostalih ženki i mladunaca, udarajući grabljivca prednjim nogama.

Ove životinje se u proleće obično sele na veće nadmorske visine, gde hrane ima u izobilju. Hrane se travom i lišćem, a zimi, kad ne mogu da biraju, jedu i lišajeve, grančice i koru drveća. Kad zaveje sneg, pomažu im i lovci, ostavljajući im seno i so. Tokom hladnih dana u potragu za hranom odlaze dok ima dnevnog svetla, dok u letnjim danima miruju, a samo u sumrak i u zoru izlaze na proplanke i pašnjake. Ostatak vremena provode preživajući hranu.