Jedna škola na sedam brda

Rogačica kod Bajine Bašte – Iz opštinskog mesta Bajina Bašta do škole u selu Jasik, visoko u brdima Maljena, putuje se 37 kilometara u jednom pravcu. Satima asfaltom i makadamom na točkovima, prvo niz Drinu pa po planinskim usponima i okukama. To što su u nevelikom Jasiku svega tri đaka nije smetnja da do nje, kao i u svaku od sedam izdvojenih seoskih škola matične OŠ „Stevan Joksimović” iz Rogačice, redovno vozi minibus. Obiđe zaseoke i pokupi đake koje besplatno prevozi do brdskih škola, a s njima u vozilu putuju i učitelji. Tako učiteljica Dragana Petković putuje iz Bajine Bašte u Jasik, poslednju stanicu ovog školskog prevoza. Krene od kuće izjutra pre šest da bi tek oko osam bila u Jasiku, gde je s radošću dočekaju sva tri đaka.

A priču o putešestviju prosvete tog pograničnog kraja ličnim primerom zaokružuje direktor matične škole Rade Jezdić. Svojim dve decenije starim „reno kliom” svakog radnog dana od svoje kuće u Zaovinama na Tari do Rogačice (preko Mitrovca, Perućca, Bajine Bašte) i nazad prelazi oko 110 kilometara.

U ovoj „putničkoj” školi u Rogačici (ima ukupno 227 đaka, od čega dve trećine putuje), razmaci se mere desetinama kilometara. Matična je osmorazredna, kao i njeno izdvojeno odeljenje u obližnjim Bačevcima, a četvororazredne su u Jasiku (udaljenom tridesetak kilometara od Rogačice), na Pašinoj ravni (26 kilometara od matične), u Zarožju (18 km), Okletcu (15 km), selu Gvozdac (13 km) i Lještanskom (10 kilometara). Sve rade u jednoj smeni, s tim što je za mlađe đake putnike obezbeđen produženi boravak sa kreativnim radionicama.

Udaljena su sva ova brda i doline, ali je i ovde prošlo vreme đaka pešaka koji su satima pešačili do škola. Opština Bajina Bašta obezbedila je tri minibusa (uz redovan linijski prevoz) za besplatan prevoz učenika i nastavnog osoblja. Probijaju se ta vozila brdima i zimi, dokle dopru. U udaljenim predelima seljani očiste snežne nanose da školstvo živi, jer uz njega i selo opstaje.

– Prevoz je zaslugom opštine dobro organizovan. Mi smo pogranična škola sa izdvojenim odeljenjima koja radi u otežanim brdsko-planinskim uslovima, s tim što se redovno ulaže u te školske objekte i oni su u dobrom stanju. Uprkos udaljenostima, naša škola uspešno radi i postiže zapažene rezultate u nastavi i na takmičenjima. Imamo i republičke prvake iz pojedinih predmeta, najbolji smo bili u đačkim radovima na „Ćiriličnoj baštini”, imamo kvalitetne priredbe, najlepše školsko dvorište, dobre i pametne učenike, posvećene nastavnike. A raduje nas što raste broj dece na ovom području, pa ćemo narednih godina imati i više đaka – kaže za naš list direktor Rade Jezdić, već 12 godina na čelu škole, koji redovno obilazi svako od izdvojenih odeljenja. Za njega se čulo minulih decenija po entuzijazmu kad je prevozio đake, radeći kao učitelj po zlatiborskim selima, potom stopirao da iz Užica dođe na direktorski posao u školi u Rogačici, kod Kadinjače spasao jednog vozača prevrnutog kamiona, za šta je dobio priznanje za najplemenitiji podvig godine, pa i kad je pevao u poznatoj TV emisiji „Nikad nije kasno”... Jezdić je dobitnik Svetosavske nagrade, Ordena zasluga za narod i drugih priznanja.

Ovih dana škola se priprema da primi nove prvake, biće ih ukupno 33. Priroda je u ovom kraju čista, a deca zdrava. U OŠ „Stevan Joksimović” uredno se pridržavaju svih zdravstvenih preporuka u vezi sa virusom korona. Što se tiče najavljenog štrajka pitamo direktora da li će ga biti i ovde:

– Ova škola prethodnih godina nijednom nije bila u štrajku, jer ne možemo da zanemarimo to što deca izdaleka putuju na nastavu. Videćemo šta će ovog puta dva sindikata u školi da odluče – odgovara on.

O štrajku sada ne razmišlja ni pomenuta učiteljica Dragana Petković, koju će u školi u udaljenom Jasiku, 1. septembra dočekati trojica đaka: dva prvaka i jedan drugog razreda. – Mada dnevno prelazim preko 70 kilometara u dva pravca i već sedam godina ovde učim đake, ni ranije nisam obustavljala rad. A kako bih kad me s radošću i osmehom dočekuju ti mališani, pa i celo selo. Zbog njihove sreće ne pada mi teško što dugo putujem. Nekad mojim đacima kupim i ponesem topao doručak, knjige iz grada, ponešto stvari koje naruče (jednom i novi bicikl). Ponekad svojim autom dolazim iz Bačevaca kraj Drine u brda Jasika, usput sakupljam i vozim đake okolnih škola. Nezgodno je zimi kad padne sneg, ali tada meštani čiste makadamski put i šalju mi „ladu nivu” da lakše izađem. U Jasiku još ima momaka i devojaka, u dve naredne godine biće dva đaka prvaka. Putovati nije lako, ali volim svoj posao – rekla nam je ova učiteljica.