In memoriam: Rade Milanović

U Beogradu je u 78. godini života preminuo Radislav – Rade Milanović, koji je ceo radni vek proveo u Jugoslovenskom aerotransportu, u kome je u drugoj polovini osamdesetih godina minulog veka bio komercijalni direktor. Bilo je to vreme najvećeg prosperiteta jugoslovenske nacionalne avio kompanije, koja je u to doba po veličini bila deseta u Evropi i 31. u svetu.

Rade je rođen 13. marta 1944, u Beogradu. U komercijalnu direkciju JAT-a došao je 1969. godine, na mesto samostalnog referenta za domaći teret, odakle je vrlo brzo raspoređen za koordinatora domaće i međunarodne prodaje. Nakon uvođenje redovnog saobraćaja za Australiju, od 1976. do 1981. je bio pomoćnik, a potom rukovodilac predstavništva u Melburnu. Po povratku je bio rukovodilac Tržišta prekomorskih zemalja. Bio je inicijator uvođenja JAT ekspresa – isporuka robe od vrata do vrata – usluge koju je video u Australiji, i koju je odmah, prvi, primenio u Jugoslaviji. Sledeće je bilo obeležavanje sedišta, koja do tada nisu bila numerisana, već je svako sedao kako je gde stigao. Njegovom zaslugom, JAT je prvi u Evropi 1985. godine uveo zabranu pušenja u avionu na domaćim letovima. Po uzoru na SAS, uvedena je Adrijatik klasa, poboljšan je servis u avionu, putnike na dugim linijama dočekivale su stjuardese u narodnim nošnjama, putnici na letu do Australije imali su pet obroka...

Od 17. maja 1983. bio je direktor Komercijalne delatnosti i usluga, najvećeg OOUR-a JAT-a. Za vreme njegovog mandata JAT je dobio spostveni rezervacioni sistem i kol-centar.

Ipak, i njegov kao i JAT-ov najveći uspeh bili su rezultati postignuti u prevozu 1987. godine, kada je JAT prevezao oko pet miliona putnika. S više od 10.000 zaposlenih, flotom od 36 aviona i kompletnom infrastrukturom, JAT je u to vreme održavao 328 avio-linija, od čega 256 međunarodnih, i povezivao Jugoslaviju sa 61 svetskom metropolom, na svim kontinentima – izuzev Južne Amerike.

Nakon isteka mandata, 1988. godine odlazi najpre u Frankfurt, za regionalnog direktora za Nemačku, a nakon godinu dana prelazi u Njujork, za regionalnog direktora za Severnu i Južnu Ameriku, gde je sačekao uvođenje sankcija, i ostao do 1993. godine, kada je došao u sukob s tadašnjim JAT-ovim rukovodstvom.

Radni odnos u JAT-u prestao mu je sporazumno, 31. marta 1994. godine, nakon čega je nastupio teži period njegovog života. Bio je jedan osnivača i predsednik Upravnog odbora Udruženja malih akcionara JAT-a i poslednjih godina je predano radio na ostvarivanju ciljeva Udruženja - pravu radnika JAT-a da dobiju akcije njihove kompanije

Rade je bio svestran i strastven radnik. U mladosti se prekalio kao izviđač i fudbaler, gde je stekao važno životno iskustvo koje je kasnije primenjivao i na poslovima koje je radio. Krasile su ga vrline preduzimljivog i hrabrog rukovodioca, sa idejama i rešenjima koja su uvek bili ispred vremena. Bio je bezgranični entuzijasta koji je svoj entuzijazam znao da prenosio na saradnike i sve zaposlene.

Vodio je i dobio mnoge bitke, ali ovu poslednju – životnu, na žalost nije.

Jovo Simišić