Ин мемориам: Раде Милановић

У Београду је у 78. години живота преминуо Радислав – Раде Милановић, који је цео радни век провео у Југословенском аеротранспорту, у коме је у другој половини осамдесетих година минулог века био комерцијални директор. Било је то време највећег просперитета југословенске националне авио компаније, која је у то доба по величини била десета у Европи и 31. у свету.

Раде је рођен 13. марта 1944, у Београду. У комерцијалну дирекцију ЈАТ-а дошао је 1969. године, на место самосталног референта за домаћи терет, одакле је врло брзо распоређен за координатора домаће и међународне продаје. Након увођење редовног саобраћаја за Аустралију, од 1976. до 1981. је био помоћник, а потом руководилац представништва у Мелбурну. По повратку је био руководилац Тржишта прекоморских земаља. Био је иницијатор увођења ЈАТ експреса – испорука робе од врата до врата – услуге коју је видео у Аустралији, и коју је одмах, први, применио у Југославији. Следеће је било обележавање седишта, која до тада нису била нумерисана, већ је свако седао како је где стигао. Његовом заслугом, ЈАТ је први у Европи 1985. године увео забрану пушења у авиону на домаћим летовима. По узору на САС, уведена је Адријатик класа, побољшан је сервис у авиону, путнике на дугим линијама дочекивале су стјуардесе у народним ношњама, путници на лету до Аустралије имали су пет оброка...

Од 17. маја 1983. био је директор Комерцијалне делатности и услуга, највећег ООУР-а ЈАТ-а. За време његовог мандата ЈАТ је добио споствени резервациони систем и кол-центар.

Ипак, и његов као и ЈАТ-ов највећи успех били су резултати постигнути у превозу 1987. године, када је ЈАТ превезао око пет милиона путника. С више од 10.000 запослених, флотом од 36 авиона и комплетном инфраструктуром, ЈАТ је у то време одржавао 328 авио-линија, од чега 256 међународних, и повезивао Југославију са 61 светском метрополом, на свим континентима – изузев Јужне Америке.

Након истека мандата, 1988. године одлази најпре у Франкфурт, за регионалног директора за Немачку, а након годину дана прелази у Њујорк, за регионалног директора за Северну и Јужну Америку, где је сачекао увођење санкција, и остао до 1993. године, када је дошао у сукоб с тадашњим ЈАТ-овим руководством.

Радни однос у ЈАТ-у престао му је споразумно, 31. марта 1994. године, након чега је наступио тежи период његовог живота. Био је један оснивача и председник Управног одбора Удружења малих акционара ЈАТ-а и последњих година је предано радио на остваривању циљева Удружења - праву радника ЈАТ-а да добију акције њихове компаније

Раде је био свестран и страствен радник. У младости се прекалио као извиђач и фудбалер, где је стекао важно животно искуство које је касније примењивао и на пословима које је радио. Красиле су га врлине предузимљивог и храброг руководиоца, са идејама и решењима која су увек били испред времена. Био је безгранични ентузијаста који је свој ентузијазам знао да преносио на сараднике и све запослене.

Водио је и добио многе битке, али ову последњу – животну, на жалост није.

Јово Симишић