„Gasprom” privremeno zaustavlja „Severni tok 1”

Svetske energetske berze i zvanični Berlin bez daha čekaju danas da vide da li će „Gasprom”, shodno najavi, potpuno obustaviti isporuke sibirskog gasa „Severnim tokom 1”, ključnim gasovodom za snabdevanje Nemačke i EU. I to zbog, kako je zvanično najavljeno, neophodnog trodnevnog (do 2. septembra) „remonta jedinog preostalog aktivnog kompresora” na tom gasovodu. Do juče je „Severnim tokom 1” ka Nemačkoj teklo tek 20 odsto uobičajenih lanjskih količina gasa, a sva je prilika da će „Gasprom” u ovom trenutku nastaviti sa smanjivanjem isporuka tog energenta pojedinim „neprijateljskim zemljama” u Evropi.

Tako je francuska energetska firma „Anži” juče objavila da je od „Gasproma” dobila obaveštenje o daljem smanjivanju isporuka (inače simboličnih količina, od oko četiri odsto) gasa prema drugoj najvećoj ekonomiji EU. U međuvremenu, nemački kancelar Olaf Šolc, nemoćan da utiče na odluku „Gasproma” o dužini najnovijeg remonta, upozorio je na „gorku pilulu” koja možda sledi, u obliku potpunog prekida isporuka ruskog gasa najvećoj evropskoj ekonomiji.

Šolc i kabinet u Berlinu ipak ne padaju u energetsko beznađe. S jedne strane, Berlin, a za njim i Brisel i Beč, proteklog vikenda su predložili da EU hitno pristupi radikalnim reformama domaćeg energetskog tržišta. Odnosno da se političkom intervencijom ukine aktuelni berzanski model trgovanja u kojem cena gasa dominira kao ključni faktor određivanja cene električne energije.

„Zašto je gas takav faktor, kad je struja proizvedena iz obnovljivih izvora daleko jeftinija?”, upitala se tokom vikenda Ursula fon der Lajen, predsednica Evropske komisije.

Ona je istovremeno, bez mnogo detalja, najavila da će EU početkom iduće godine imati reformisano energetsko tržište. Ovo „berzansko ludilo” s cenama gasa mora se prekinuti, ocenio je austrijski kancelar Karl Nehamer.

Francuska i Španija su prošle jeseni prve izašle s predlogom da EU temeljno promeni metodologiju određivanja cene električne energije. Taj predlog naišao je svojevremeno na odobravanje Italije, Portugalije i Grčke, koje su još onda upozoravale na moguće „lančane posledice” košmara na berzama energenata. Međutim, centrala EU, Danska, Luksemburg i Nemačka bili su tada skeptični. Od prošle jeseni do danas energetska situacija u EU promenjena je iz korena.

EU je u „energetskom ratu s Rusijom”, objavio je ovih dana Jozef Sikela, ministar energetike Češke, predsedavajuće EU do Nove godine. Zvanični Prag je istovremeno objavio da će vanredna sednica ministara energetike EU povodom rekordnih cena gasa i električne energije u uniji biti održana 9. septembra. „Evropu ove zime čeka ispit energetske solidarnosti”, upozorava Fatih Birol, šef Međunarodne agencije za energiju.

Koliko će EU biti energetski solidarna kad zahladni, a troškovi nabavke gasa, mimo Rusije, narastu, ostaje da se vidi. Zvanična Atina juče je najavila da Grčka ne namerava, poput Nemačke i Francuske, da naredne zime uvodi restrikcije struje privredi i domaćinstvima. Istovremeno, mađarski šef diplomatije Peter Sijarto istakao je da će Budimpešta, „sviđalo se to nekom ili ne”, nastaviti pregovore s „Gaspromom” o dodatnim isporukama gasa na jesen i zimu.

Uporedo s najnovijom, odlučnom kampanjom za reformu evropskog energetskog tržišta, Nemačka grozničavo i sve uspešnije puni domaća skladišta gasa za zimu. Do kraja septembra napuniće 82 odsto gasnih skladišta, odnosno ostvariće cilj postavljen za oktobar (85 odsto), objavio je nemački ministar ekonomije Robert Habek. Na tu objavu iz Berlina, berze su u ponedeljak oborile cenu gasa za 21 odsto, i to nakon prošlonedeljnog skoka od oko 40 odsto, javio je „Blumberg”.

Cena popunjenih nemačkih gasnih skladišta nije mala. Naime, Nemačka je ovog leta potrošila dodatnih 1,5 milijardi evra za nabavku tečnog gasa (LNG), uglavnom iz SAD i Katara, prenele su agencije. S druge strane, Klaus Miler, šef državne agencije za mreže (Bundesnecagentur), ističe da Nemačka naredne zime može izbeći restrikcije, između ostalog, ako za petinu smanji izvoz struje zemljama u okruženju.