Subota, 10.12.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
POGLEDI

Knjigom na knjigu

Da li smo toliko nacionalno neodgovorni kada je pitanje inostrane političke neistine ušlo i u (ne)naučne knjige, a mi ’srpski ćutimo’? Mislimo li da će neko drugi stati u zaštitu vrednosti našeg nacionalnog postojanja
(Фото М. Спасојевић)

Slika o naciji i državi stvara se na više načina. Jednu smišljaju i primenjuju pripadnici nacije, a druga dolazi iz inostranstva. Kakve su slike? Ne zna im se broj i, razume se, svakojake su. Na jednu, i to verovatno najvažniju, skrenuo je pažnju Čedomir Antić u tekstu „Istorijske prevare” („Politika”, 27. avgust 2022). Naveo je knjige nekoliko stranih autora u kojima se o srpskom narodu pišu karakterološke, istorijske i političke, blago rečeno neistine, a tačnije laži. Reč je o Amerikancu Filipu Dž. Koenu, Nemcu Holmu Zundhauzenu, (devedesetih godina Rajnhard Lauer u srpskoj poeziji otkriva ubice!) Francuzu Frederiku de Moli. Ovaj spisak je znatno duži, ali on ilustruje zapadnu naučnu i pseudonaučnu pamet koja se uključila u konstrukciju demonizacije srpskog čoveka i naroda krajem prošlog veka.

Tekst Čedomira Antića, međutim, pobuđuje drugo pitanje: Šta mi, a mislim pod prvim licem množine na srpske naučnike iz oblasti društvenih nauka, činimo kada se zapljuskujemo „saznajnim” proizvodima o kojim je reč? Da li mi odgovaramo na ove i druge istorijske prevare? Na neke od ovih knjiga se odgovaralo kritičkim prikazima u našim malotiražnim, naučnim časopisima. Sećam se da su Slavenko Terzić i Radoš Ljušić negativno ocenili knjige pomenutih autora. Sećam se da je Aleksa Đilas kritički osporavao teze Sabrine Ramet. Dobar odgovor su dali profesori Danilo Basta i Dragan Stojanović velikom „humanisti” Habermasu 1999. godine, koji je opravdavao bombardovanje Srbije. Pregled autora i knjiga o istorijskim prevarama na adresu Srba može se pročitati u knjizi Borisa Bulatovića „Oklevetana književnost”. Skromno dodajem i svoju kritiku nečuvene, etiketirajuće knjige Žaka Žilijara „Fašizam koji nadire”, koju je objavio B92 1999. godine (naravno Srbi nadiru).

Ponavlja se 1914. godina. Sforca u svom tekstu o Nikoli Pašiću čudi se srpskom ćutanju povodom optužbi za sarajevski atentat. „Ako se Srbi sami ne brane, to znači da je ćutanje najbolje što mogu da učine.”

I u ove tri decenije to je naš način prema inostranom mišljenju o Srbima. Pojavile su se knjige i članci o srpskoj kolektivnoj odgovornosti, a nismo ni svesni kakve štete nanosi takva literatura Srbiji i srpskom narodu. Oni naučnici koji povezuju znanje i (nacionalnu) etiku, po nekom unutrašnjem pozivu, odgovaraju u našim naučnim časopisima svojim kritikama zapadnih knjiga o kojima je reč. Individualna naučna odgovornost. Tačno. Ali gde je tu država i njena naučna politika? Šta ona kao osnivač instituta i univerziteta čini u ovoj stvari? Ništa. Dok knjige u kojima se zamračuje slika o Srbima dolaze do važnih biblioteka, univerzitetskih i naučnih centara, državnih institucija, pa se koriste u političkom nastupanju prema našoj državi i naciji, mi gledamo i čekamo da se neka pojedinačna naučna savest javi i odgovori u srpskim časopisima koje čitaju Srbi iz oblasti društvenih nauka. Tako se ne brani istina nacije i države u naučnom i pseudonaučnom svetu.

Dakle, pravo pitanje je šta može, zapravo šta bi morala da uradi državna naučna politika u ovom delu njenog rada. Najmanje što može kao osnivač i finansijer naučnih istraživanja je sledeće: da zatraži projekat od naučnih istraživača u oblasti društvenih nauka sa ciljem da se autorski ili u obliku zbornika radova odgovori na ovakve knjige koje se objavljuju na Zapadu i drugim zemljama. Knjigom na knjigu. A zatim da se te knjige prevedu na odgovarajući strani jezik i pošalju na važne adrese. I to bi bila naučna borba za istinu ili neistinu o nama i drugima. To bi bilo podrazumevajuće očekivanje građana koji pune budžet za nauku i visoko obrazovanje, a prepušteni su samima sebi da se u situacijama susreta s nekim strancima brane od kolektivne krivice.(Lično sam doživeo „napad” od jednog naučnika iz azijske države). Bolje bi prošao da je imao našu knjigu o njihovoj i da je sagovorniku besplatno preda.

Ovako kako je sada, ne valja. S jedne strane, ponašamo se da stvari ne vidimo, da će „naša istina pobediti”; s druge, pojedinci reaguju u skladu s naučnom savešću, a naučna politika koja bi morala da brine i o ovoj strani nauke, drema i ćuti. Za to vreme presne laži i netačnosti se šire na (ne)naučnom i političkom inostranom terenu uz poneku domaću asistenciju. Srbija nema evaluaciju naučne politike posebno u oblasti društvenih nauka; već sam pisao i pitao na ovim stranicama kako se troše državne finansije i kakvi su rezultati. Da li smo toliko nacionalno neodgovorni kada je pitanje inostrane političke neistine ušlo i u (ne)naučne knjige, a mi „srpski ćutimo”? Mislimo li da će neko drugi stati u zaštitu vrednosti našeg nacionalnog postojanja? Retoričko pitanje.

Naučni savetnik u penziji

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista

Komentari1
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Лазар
Врло добар чланак. Имам малу допуну на ауторове речи : “Појавиле су се књиге и чланци о српској колективној одговорности”. Треба знати да “колективна одговорност народа” (као ни “колективна кривица народа”) не постоји јер злочине не планира и не чини цео народ него одређена група. Ако узмемо за пример Немачку, у Нирнбергу је 1946 год оптужена, осуђена и погубљена група високих нацистичких вођа. Није “колективно” оптужен и суђен немачки народ.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.