G7 i Moskva u naftnom dvoboju

Drski oružani agresor poseduje energetski džoker od globalnog značaja. Protivnici „specijalne vojne operacije” koju je pokrenuo ključni svetski izvoznik nafte voljni su da napadaču na Ukrajinu izbiju paprenog „naftnog asa” iz ruke. A ključni način da postignu taj cilj, prema uverenju Vašingtona, jeste da rusku naftu izbagatelišu na svetskom tržištu. Najpre time, što će proglasiti koja je plafon cena barela koji je novozamišljeni „kartel kupaca” spreman da plati.  I uz to, od 5. decembra, odnosno 5. februara, zabraniti svim akterima biznisa  sa sibirskom naftom i derivatima (transport, osiguranje, reosiguranje, servisiranje...) da „pipnu” ruske barele skuplje od cene zacrtane na Zapadu.

Ovako bi otprilike mogla da se skicira tema jučerašnjeg okupljanja ministara finansija G7 pod radnim naslovom  „plan o ograničavanju maksimalne cene otkupa ruske nafte, sa ciljem da se smanje prihodi Moskve koja vodi rat u Ukrajini, i istovremeno ublaži pritisak na energetskom tržištu”, preneo je Rojters.

„Ograničavanje cene (barela) jedno je od najmoćnijih oruđa kojima raspolažemo u borbi protiv inflacije, obezbeđujući stabilni priliv barela na svetsko tržište po nižim cenama”, ocenila je u sredu, uoči video-sastanka sa kolegama iz G7, Dženet Jelen, američka državna sekretarka za finansije.

Moskva je unapred najavila šta će preduzeti u slučaju odluke o maksimalnoj ceni nafte.

„Radi se o kompletnom apsurdu... Nećemo isporučivati naftu kompanijama ili državama koje podrže ograničavanje cene barela. To zato što nećemo da radimo pod netržišnim uslovima”, upozorio je Aleksander Novak, zamenik ruskog premijera u izjavi za „ Raša tudej”.

„Mi jednostavno nećemo komunicirati sa njima...”, nadovezao se juče i Dmitrij Peskov, portparol Kremlja, preneo je „ Blumberg”.

U ovoj igri nerava basnoslovno vrednoj, svetske naftne berze ponovo su juče ujutru podigle cenu barela (severnoatlantskog „ brenta” na 93,50 američkih dolara, a lake teksaske nafte na 87,86 dolara). Neizvesna odluka OPEK-a u ponedeljak 5. septembra, o daljim jesenjim zbirnim mesečnim isporukama nafte koalicije 23 izvoznika predvođenih Saudijskom Arabijom i Rusijom, tek jedan je od podstrekača nervoze na berzama.

Mimo strepnje od recesije na Zapadu i šire, ishoda nuklearnih „5+1” pregovora sa Iranom i sa time povezane sudbine izvoza nafte iz ove zemlje,  daljeg profila tražnje Kine s obzirom na nultu kovid politiku Pekinga, berze muči još ponešto. Na primer, koliko je Zapad spreman na različite „bumerang” posledice političkih nastojanja u G7 da profilišu svetsku trgovinu ruskom naftom. Naime, kako procenjuje Adi Imširović, viši naučni saradnik oksfordskog Instituta za energetske studije u tekstu za londonski „ Petroleum ekonomist”, berze i eksperti već mesecima upozoravaju da bi u slučaju ograničavanja cene ruske nafte i evropske rampe britanskom biznisu sa sibirskim barelima „ podsticaj za varanje bio ogroman”. Jer, ko bi tačno odredio maksimalnu cenu ruske nafte i po kojim kriterijumima? Ko bi onda i kako sve nadzirao da li su kupci nafte stvarno Rusima platili novonametnutu cenu? Odnosno, da u želji za biznisom, ali i za snabdevanjem sve nervoznijih kupaca širom sveta, neko nije negde sa nekog drugog računa preko nekog trećeg voljnog bankarskog posrednika, namirio  „razliku” između politički nametnute cene nafte i njene tržišne vrednosti.

Istovremeno, šta će u slučaju da se EU dogovori o „plafon ceni” nafte biti sa šestim paketom sankcija Brisela protiv Rusije? Da li bi unija onda morala da unutar svojih redova, tri meseca nakon mukom usvojenog šestog paketa,  ponovo pregovara, i eventualno  postigne saglasnost oko nove, zacrtane cene za barele? U G7 na ova i niz  drugih škakljivih pitanja ne odgovaraju. Na primer, koliko je Kina kao vodeći kupac ruske nafte od februara spremna da podrži predlog Vašingtona o energetskom obuzdavanju Rusije, kada Peking sa Moskvom već postiže aranžmane vezane za nabavku nafte u novim uslovima? Mimo te delikatne zagonetke, G7 inače već uveliko priziva Indiju, Tursku, Južnoafričku Republiku da se priključe „koaliciji kupaca”. Ishod je tu još neizvestan.

Jedno je ipak sigurno, ruski naftni biznis cveta kao nikad ranije, i to uz izdašnu saradnju moćnog tankerskog lobija Grčke.

„Rusija izvozni više nafte nego ikada. U avgustu 2022. godine izvezla je više nafte nego bilo kog osmog meseca u godini u istoriji. Obim tog ruskog brodskog naftnog tovara veći je nego bilo koje prethodne godine, zahvaljujući tome što su grčki tankeri prebacili kapacitete za transport ruske nafte”, kaže Robin Bruks, glavni ekonomista Međunarodnog instituta za finansije sa sedištem u Vašingtonu.