Г7 и Москва у нафтном двобоју

Дрски оружани агресор поседује енергетски џокер од глобалног значаја. Противници „специјалне војне операције” коју је покренуо кључни светски извозник нафте вољни су да нападачу на Украјину избију папреног „нафтног аса” из руке. А кључни начин да постигну тај циљ, према уверењу Вашингтона, јесте да руску нафту избагателишу на светском тржишту. Најпре тиме, што ће прогласити која је плафон цена барела који је новозамишљени „картел купаца” спреман да плати.  И уз то, од 5. децембра, односно 5. фебруара, забранити свим актерима бизниса  са сибирском нафтом и дериватима (транспорт, осигурање, реосигурање, сервисирање...) да „пипну” руске бареле скупље од цене зацртане на Западу.

Овако би отприлике могла да се скицира тема јучерашњег окупљања министара финансија Г7 под радним насловом  „план о ограничавању максималне цене откупа руске нафте, са циљем да се смање приходи Москве која води рат у Украјини, и истовремено ублажи притисак на енергетском тржишту”, пренео је Ројтерс.

„Ограничавање цене (барела) једно је од најмоћнијих оруђа којима располажемо у борби против инфлације, обезбеђујући стабилни прилив барела на светско тржиште по нижим ценама”, оценила је у среду, уочи видео-састанка са колегама из Г7, Џенет Јелен, америчка државна секретарка за финансије.

Москва је унапред најавила шта ће предузети у случају одлуке о максималној цени нафте.

„Ради се о комплетном апсурду... Нећемо испоручивати нафту компанијама или државама које подрже ограничавање цене барела. То зато што нећемо да радимо под нетржишним условима”, упозорио је Александер Новак, заменик руског премијера у изјави за „ Раша тудеј”.

„Ми једноставно нећемо комуницирати са њима...”, надовезао се јуче и Дмитриј Песков, портпарол Кремља, пренео је „ Блумберг”.

У овој игри нерава баснословно вредној, светске нафтне берзе поново су јуче ујутру подигле цену барела (северноатлантског „ брента” на 93,50 америчких долара, а лаке тексаске нафте на 87,86 долара). Неизвесна одлука ОПЕК-а у понедељак 5. септембра, о даљим јесењим збирним месечним испорукама нафте коалиције 23 извозника предвођених Саудијском Арабијом и Русијом, тек један је од подстрекача нервозе на берзама.

Мимо стрепње од рецесије на Западу и шире, исхода нуклеарних „5+1” преговора са Ираном и са тиме повезане судбине извоза нафте из ове земље,  даљег профила тражње Кине с обзиром на нулту ковид политику Пекинга, берзе мучи још понешто. На пример, колико је Запад спреман на различите „бумеранг” последице политичких настојања у Г7 да профилишу светску трговину руском нафтом. Наиме, како процењује Ади Имшировић, виши научни сарадник оксфордског Института за енергетске студије у тексту за лондонски „ Петролеум економист”, берзе и експерти већ месецима упозоравају да би у случају ограничавања цене руске нафте и европске рампе британском бизнису са сибирским барелима „ подстицај за варање био огроман”. Јер, ко би тачно одредио максималну цену руске нафте и по којим критеријумима? Ко би онда и како све надзирао да ли су купци нафте стварно Русима платили новонаметнуту цену? Односно, да у жељи за бизнисом, али и за снабдевањем све нервознијих купаца широм света, неко није негде са неког другог рачуна преко неког трећег вољног банкарског посредника, намирио  „разлику” између политички наметнуте цене нафте и њене тржишне вредности.

Истовремено, шта ће у случају да се ЕУ договори о „плафон цени” нафте бити са шестим пакетом санкција Брисела против Русије? Да ли би унија онда морала да унутар својих редова, три месеца након муком усвојеног шестог пакета,  поново преговара, и евентуално  постигне сагласност око нове, зацртане цене за бареле? У Г7 на ова и низ  других шкакљивих питања не одговарају. На пример, колико је Кина као водећи купац руске нафте од фебруара спремна да подржи предлог Вашингтона о енергетском обуздавању Русије, када Пекинг са Москвом већ постиже аранжмане везане за набавку нафте у новим условима? Мимо те деликатне загонетке, Г7 иначе већ увелико призива Индију, Турску, Јужноафричку Републику да се прикључе „коалицији купаца”. Исход је ту још неизвестан.

Једно је ипак сигурно, руски нафтни бизнис цвета као никад раније, и то уз издашну сарадњу моћног танкерског лобија Грчке.

„Русија извозни више нафте него икада. У августу 2022. године извезла је више нафте него било ког осмог месеца у години у историји. Обим тог руског бродског нафтног товара већи је него било које претходне године, захваљујући томе што су грчки танкери пребацили капацитете за транспорт руске нафте”, каже Робин Брукс, главни економиста Међународног института за финансије са седиштем у Вашингтону.