I loš imunitet izaziva upalu sinusa

Sinusitis se definiše kao zapaljenje sluznice paranazalnih šupljina (šupljine ispunjene vazduhom unutar kostiju lica i lobanje). Povišena telesna temperatura, osećaj težine pri saginjanju u predelu sinusa zahvaćenog upalom kao i bol pri dodiru zidova prednjih paranazalnih šupljina koje su pod upalom samo su neki od simptoma zbog kojih se traži pomoć lekara.

Dr Biljana Kubura (Foto: lična arhiva)

Kako ističe dr Biljana Kubura, specijalista otorinolaringologije, nakupljanje sekreta u sinusu zbog opstrukcije sinusnog otvora je patofiziološka osnova sinusitisa.

– Pacijenti se žale i na zapušenost nosa uz obilnu gnojnu sekreciju. Sekret se sliva niz zadnji zid ždrela uz prisutan kašalj, hiponazalni govor, glavobolju. Često budu prisutni nespecifični simptomi kao što su razdražljivost, loš apetit, zadah iz nosa i usta – pojašnjava dr Kubura.

Po savetu Evropskog rinološkog udruženja, akutni sinusitis je upala paranazalnih šupljina koja traje do 12 nedelja sa potpunim povlačenjem svih tegoba, a ako tegobe traju duže reč je o hroničnom sinusitisu.

Najčešći razlog zastoja sekreta u nosu i paranazalnim šupljinama predstavlja virusna infekcija gornjih respiratornih puteva, zatim su razlozi alergijski rinitis, antrohoanalna polipoza, devijacija nosne pregrade.

– Faktori spoljne sredine kao što su pušenje cigareta, industrijsko zagađenje vazduha, suv vazduh dovode do poremećaja viskoznosti sekreta i do njegovog zadržavanja što pogoduje razvoju upalnog procesa u sinusnim šupljinama. I loš imunitet može biti uzrok zapaljenskog procesa.

Tretman početne upale sinusa podrazumeva ograničenu upotrebu određenih kapi za nos (smanjen otok sluznice, bolja drenaža sinusa), korišćenja antihistaminika kod alergijske reakcije, primenu izotoničnih preparata slane vode koja se stavlja u nosne šupljine, hidrataciju. Ako se simptomi upale održe ili čak pogoršaju, posle 10 dana od pojave prvih znakova poremećaja funkcije sinusa uz prethodno korišćenu terapiju, pacijent se javlja lekaru (otorinolaringologu).

U cilju dijagnostike razgovaramo i sa pacijentom koji treba da objasni kakve je simptome imao i obavljamo klinički pregled – naglašava dr Kubura.

Kliničkim pregledom lekar može da konstatuje bol kod pacijenta prilikom dodira zidova zahvaćenih prednjih paranazalnih šupljina. Tada se vidi i da li je sluznica nosa otečena i crvena sa prisutnim mutnim, gustim ili gnojnim sekretom. Dr Kubura kaže da se često kod pacijenata sa ovim problemom vidi slivanje sadržaja iz takozvanog srednjeg nosnog hodnika, a orofaringoskopskim pregledom i slivanje sekreta niz zadnji zid ždrela.

– Ukoliko se sumnja na razvoj komplikacija, onda je potrebno uraditi snimanje na skeneru, kompjuterizovanoj tomografiji (CT) ili na magnetnoj rezonanci (NMR) nosa i paranazalnih sinusa. Skener ostaje kao suverena dijagnostička metoda za detekciju zahvaćenosti paranazalnih šupljina u slučaju da propisana terapija nije dala nikakvo poboljšanje u kliničkoj slici. Terapija može biti konzervativna i hirurška. Konzervativna terapija obuhvata primenu antibiotika, vazokonstriktornih kapi, antihistaminika, intranazalnu kortikosteroidnu terapiju, primenu slanih rastvora za ispiranje, primenu i analgetika po potrebi – ističe dr Kubura.

Hirurška terapija je rezervisana u slučaju postojanja sumnje na takozvanu intrakranijalnu, intraorbitalnu propagaciju upalnog procesa, često „vraćanje” bolesti. Funkcionalna endoskopska hirurgija sinusa (FESS) je minimalno invazivna hirurška tehnika, koja se primenjuje radi uspostavljanja normalne ventilacije i drenaže paranazalnih sinusa.

– Ova metoda se sprovodi ukoliko pacijent ima polipozu, rekurentni i hronični rinosinusitis, rinogene glavobolje, određene ciste na sinusima, otežano diše na nos, ima gubitak čula mirisa, devijacije,  probleme sa Eustahijevom tubom, problematično hrkanje… Iako nije uvek lako sprečiti nastanak akutnog sinusitisa kao što je nemoguće sprečiti svaku prehladu ili bakterijsku infekciju, moguće je određenim ispravnim postupcima smanjiti težinu, ponavljanje upala, sprečiti razvoj hroničnog sinusitisa. Važno je primereno lečenje alergijske bolesti koja je uz astmu najčešći uzrok pojave hronične upale sinusitisa zbog stalno prisutnog zapaljenskog procesa – smatra dr Kubura.

Da bi se problem sprečio, veoma je važno pravilno lečenje prehlade, gripa i svake druge bolesti disajnih puteva. Bitno je i hirurško zbrinjavanje blokade nosa izazvane devijacijom nosne pregrade. Pacijentima se savetuje izbegavanje boravka u zadimljenim prostorijama.

Treba koristiti aparate-ovlaživače vazduha koji donose olakšano disanje, pogotovo u stanovima sa centralnim grejanjem. Uz to, pravilna ishrana i održavanje dobrog imuniteta uz uzimanje odgovarajućih suplemenata, i te kako ima veliki uticaj i na prevenciju upale sinusa.