Naša nauka hita ka Evropi

„Dinar izdvojen za nauku donosi desetostruko veću zaradu”, naglašava prof. dr Lidija Matija s Mašinskog fakulteta u Beogradu (Centar za molekularne mašine), jedina Srpkinja koja rukovodi nekolikim istraživačkim programima Evropske unije u Briselu, od kojih svaki vredi tri do pet miliona evra.

Godišnji odmor u svojoj zemlji iskoristiće da obavesti nadležne, ponajpre čelnike dva ministarstva – za nauku i prosvetu – da su našim naučnicima širom otvorena evropska vrata. Uostalom, Srbija već učestvuje u osam programa koje novčano potpomaže EU.

Istraživači „Mihajla Pupina”, „Vinče”, Instituta za fiziku, IHTM-a i još nekih naučnih ustanova uveliko su zakoračili u Evropu s 27 zvezdica. Kako ohrabriti ostale da se pridruže?

– To se može postići osmišljenim i organizovanim trudom naših ministarstava za nauku, prosvetu, zaštitu životne sredine i drugih – preporučuje dr Lidija Matija. – Mnogi naši istraživači učestvuju u evropskim naučnim istraživanjima, ali s pasošima drugih država.

Uprkos svim nedaćama u protekle dve decenije (međunarodno izopštenje i bombardovanje), srpske naučnoistraživačke ustanove su brojem programa isprednjačile ispred svih s prostora bivše Jugoslavije. Nauka i visoko obrazovanje su jača i lepša strana Srbije, podseća naša sagovornica.

U kojim područjima ima još mesta za saradnju?

Odgovor je kratak i jasan: u svim oblastima u kojima ovdašnji istraživači imaju naučne radove navođene (citirane) u najcenjenijim svetskim časopisima i patente zaštićene, pretežno, u EU i SAD. Što je veći ugled i uticaj časopisa (impakt faktor), to su veći izgledi.

I sama je prevalila „put kojim se ređe ide”: izabravši nanotehnologije kao obećavajuće u 21. veku, prijavila se u bazu podataka EU iz koje su je – među nekoliko hiljada imena i prezimena – izdvojili kao stručnjaka (ekspert) za inženjerstvo i nanotehnologije. Danas predvodi devet projekata iz fizike, inženjerstva i zaštite životne sredine u sastavu mreže nazvane „Ljudi” (People) u kojoj ima mesta za nove zamisli, čak se ohrabruju budući učesnici da se priključe. Mreža je jedna od najskupljih pod Generalnim direktoratom za nauku, sa 330 miliona namenjenih istraživanjima, a poziv za učešće ističe u septembru. Iz Srbije se, nažalost, još niko nije odazvao!

– Valja imati u vidu da je jaka ekonomija plod jake nauke za koju je neophodno odvojiti više novca u našoj zemlji – objašnjava dr Lidija Matija.

– Iz ovih pobuda i razloga Evropska komisija za sprečavanje odliva mozgova u SAD i Japan uspostavila je istraživačke mreže stvarajući uslove za povratak. Pored zaustavljanja odlaska, naročito mladih, mi moramo da razmišljamo kako da vratimo istraživače koji su stekli iskustvo u inostranstvu.

Saznajemo da evropski komesar za nauku i istraživanje, dr Janez Potočnik iz Slovenije, blagonaklono podstrekava brže uključenje Srbije u istraživačke poduhvate Evropske unije. Uvek se rado odaziva pozivima ovdašnjih zvaničnika, možda je zgodna prilika da nas uskoro opet poseti.

– Naši istraživači su tek odnedavno počeli da mi se javljaju, ali to je sasvim prirodno jer sam u Briselu tek šest meseci. Važno je da znaju da sada imaju nekoga svoga koji će se potruditi da im olakša pristup – zaključuje dr Lidija Matija, koja je na dve godine potpisala ugovor, a već su joj ponudili da produži boravak.

Očigledno je da srpska nauka čvrsto korača ka Evropskoj uniji, može li se taj korak ubrzati?