Наша наука хита ка Европи

„Динар издвојен за науку доноси десетоструко већу зараду”, наглашава проф. др Лидија Матија с Машинског факултета у Београду (Центар за молекуларне машине), једина Српкиња која руководи неколиким истраживачким програмима Европске уније у Бриселу, од којих сваки вреди три до пет милиона евра.

Годишњи одмор у својој земљи искористиће да обавести надлежне, понајпре челнике два министарства – за науку и просвету – да су нашим научницима широм отворена европска врата. Уосталом, Србија већ учествује у осам програма које новчано потпомаже ЕУ.

Истраживачи „Михајла Пупина”, „Винче”, Института за физику, ИХТМ-а и још неких научних установа увелико су закорачили у Европу с 27 звездица. Како охрабрити остале да се придруже?

– То се може постићи осмишљеним и организованим трудом наших министарстава за науку, просвету, заштиту животне средине и других – препоручује др Лидија Матија. – Многи наши истраживачи учествују у европским научним истраживањима, али с пасошима других држава.

Упркос свим недаћама у протекле две деценије (међународно изопштење и бомбардовање), српске научноистраживачке установе су бројем програма испредњачиле испред свих с простора бивше Југославије. Наука и високо образовање су јача и лепша страна Србије, подсећа наша саговорница.

У којим подручјима има још места за сарадњу?

Одговор је кратак и јасан: у свим областима у којима овдашњи истраживачи имају научне радове навођене (цитиране) у најцењенијим светским часописима и патенте заштићене, претежно, у ЕУ и САД. Што је већи углед и утицај часописа (импакт фактор), то су већи изгледи.

И сама је превалила „пут којим се ређе иде”: изабравши нанотехнологије као обећавајуће у 21. веку, пријавила се у базу података ЕУ из које су је – међу неколико хиљада имена и презимена – издвојили као стручњака (експерт) за инжењерство и нанотехнологије. Данас предводи девет пројеката из физике, инжењерства и заштите животне средине у саставу мреже назване „Људи” (People) у којој има места за нове замисли, чак се охрабрују будући учесници да се прикључе. Мрежа је једна од најскупљих под Генералним директоратом за науку, са 330 милиона намењених истраживањима, а позив за учешће истиче у септембру. Из Србије се, нажалост, још нико није одазвао!

– Ваља имати у виду да је јака економија плод јаке науке за коју је неопходно одвојити више новца у нашој земљи – објашњава др Лидија Матија.

– Из ових побуда и разлога Европска комисија за спречавање одлива мозгова у САД и Јапан успоставила је истраживачке мреже стварајући услове за повратак. Поред заустављања одласка, нарочито младих, ми морамо да размишљамо како да вратимо истраживаче који су стекли искуство у иностранству.

Сазнајемо да европски комесар за науку и истраживање, др Јанез Поточник из Словеније, благонаклоно подстрекава брже укључење Србије у истраживачке подухвате Европске уније. Увек се радо одазива позивима овдашњих званичника, можда је згодна прилика да нас ускоро опет посети.

– Наши истраживачи су тек однедавно почели да ми се јављају, али то је сасвим природно јер сам у Бриселу тек шест месеци. Важно је да знају да сада имају некога свога који ће се потрудити да им олакша приступ – закључује др Лидија Матија, која је на две године потписала уговор, а већ су јој понудили да продужи боравак.

Очигледно је да српска наука чврсто корача ка Европској унији, може ли се тај корак убрзати?