Preminula britanska kraljica Elizabeta Druga

Britanska kraljica Elizabeta Druga preminula je u 97. godini života, javio je Bi-Bi-Si.

Kraljica Engleske Elizabeta Druga postala je drugi u istoriji najdugovečniji suvereni monarh 13. juna 2022. godine.

Elizabeta Druga je preuzela tron 2. juna 1953, posle očeve smrti, kada je imala 25 godina.

Nakon nasleđivanja prestola Elizabeta je postala poglavar Komonvelta i kraljica sedam nezavisnih država Komonvelta: Ujedinjenog Kraljevstva, Kanade, Australije, Novog Zelanda, Pakistana i Cejlona.

Ona je na prestolu bila 70 godina i 214 dana, zbog čega je postala drugi najdugovečniji monarh posle Luja XIV od Francuske koji je postao kralj sa četiri godine.

Kraljica Elizabeta Druga ostaće upamćena kao monarh koji je najduže proveo na britanskom tronu - 70 godina.

Njenu dugu i uglavnom mirnu vladavinu obeležile su promene u životima ljudi oko nje, promene u političkoj moći Britanije i načinu na koji se na tu zemlju gleda u svetu.

Kraljica je svojevremeno izjavila da je vlastitu ulogu doživela kao „vođenje kraljevstva kroz vreme promene”, a te reči, kako ocenjuje Bi-Bi-Si najbolje ilustruju izazov koji je Elizabeta postavila pred sebe: da konzistentnost i konstantnost učini ključnim kvalitetima njene vladavine, usavršivši imidž monarha koji je pouzdan i lojalan.

Tokom čitave njene vladavine, čak i tokom najtežih vremena po kraljevsku porodicu, republikanizam nikad nije stekao značajnu podršku u Velikoj Britaniji, navodi Bi-Bi-Si ocenjujući da su ljudi u kraljici prepoznali autentičnost zasnovanu na doslednosti.

Kao ustavni monarh, Elizabeta se uglavnom nije bavila političkim pitanjima, niti je otkrivala političke stavove, ali se redovno sastajala sa premijerima.

Kada je Elizabeta postala kraljica, posleratna Britanija je i dalje imala značajno carstvo, ali tokom 1950-ih i 1960-ih, mnoge teritorije su stekle nezavisnost i britanska kraljevina je evoluirala u Komonvelt.

Elizabeta je tako bila u poseti drugim zemljama kao lider Komonvelta i predstavnica Britanije, uključujući i revolucionarno putovanje u Nemačku 1965. godine, prenosi Tanjug.

Ona je postala prvi britanski monarh koji je tamo boravio u državnoj poseti u više od pet decenija.

Tokom 1970-ih i 1980-ih, Elizabet je nastavila da putuje širom sveta. Godine 1973. prisustvovala je konferenciji Komonvelta u kanadskoj Otavi, a 1976. otputovala je u SAD na proslavu 200. godišnjice nezavisnosti Amerike od Britanije.

Više od nedelju dana kasnije bila je u Montrealu, u Kanadi, da otvori Letnje olimpijske igre.

Godine 1979. putovala je u Kuvajt, Bahrein, Saudijsku Arabiju, Katar, Ujedinjene Arapske Emirate i Oman, što je izazvalo međunarodnu pažnju i široko poštovanje, prenosi

biography.com.

Posle pada Berlinskog zida 1989. godine, kraljica je smatrala da je pravi trenutak da podseti njene podanike na njihove odgovornosti tokom ogromne promene, i na opasnosti trijumfalizma.

Dvanaest godina kasnije, teroristički napad na Ameriku 11. septembra potresao je svet i kraljica je pozvala na pomirenje i oproštaj, podseća Bi-Bi-Si.

Jedan od detalja koji je obeležio njenu vladavinu je kritika na račun kraljevske porodice posle smrti princeze Dajane, koja se razvela od njenog sina, princa Čarlsa, 1996. godine.

Njihov razvod je narušio podršku kraljevskoj porodici, koju su neki smatrali zastarelom i bezosećajnom, prenosi „Britanika”.

Kritike su se pojačale nakon Dajanine smrti 1997. godine, posebno nakon što je Elizabeta u početku odbila da dozvoli da se državna zastava na pola koplja vijori iznad Bakingemske palate.

U skladu sa svojim ranijim pokušajima da modernizuje monarhiju, kraljica je pokušala da predstavi monarhiju manje tradicionalnom.

Rođena je u Londonu 21. aprila 1926. godine kao Elizabet Aleksandra Meri.

Kao i većina dece iz kraljevske porodice, ona nije redovno pohađala škole i fakultete, već se sa sestrom Margaret obrazovala kod kuće.

Njena baka, kraljica Meri i majka Elizabet su imale najveći uticaj na nju, a kada je nje otac Džordž postao kralj, počela je da uči o ustavu, zakonima, a naučila je i francuski i nemački.

Udala se 1947. godine za vojvodu od Edinburga, princa Filipa, koji je imao grčke i danske korene, a venčanjem je postao britanski građanin.

Elizabeta je tada bila mlada, imala je 21 godinu, a sporna je bila veroispovest Filipa, međutim, on je prešao na anglikansku veru.

Iz braka sa Filipom ima četvoro dece - princa Čarlsa, rođenog 1948. godine, zatim, princezu En (1950.), princa Endrjua (1960.), i princa Edvarda (1964.).

Njen suprug je preminuo 9. aprila 2021. godine u 100. godini.

Krunusana je sa samo 25 godina, posle smrti oca Džordža Šestog, koji je iznenada preminuo u snu, februara 1952. godine.

U to vreme je bila na turneji u Keniji, a krunisana je 2. juna 1953. godine u Vestminster Ebiju, i to je prvo krunisanje koje je prenošeno uživo na televiziji.

Elizabeta Druga je tada postala kraljica Ujedinjenog Kraljevstva i krunskih zemalja Komonvelta - Velike Britanije, Australije, Kanade, Novog Zelanda, Pakistana i Šri Lanke.

Ne računajući Pakistan i Šri Lanku, ona je, uz navedene zemlje, do danas bila kraljica Jamajke, Antigve i Barbude, Bahama, Belizea, Grenade, Papue Nove Gvineje, Solomonskih Ostrva, Sent Kitsa i Nevisa, Sent Lusije, Sent Vinsenta i Grenandina i Tuvalua.

U vreme kada je preuzela britanski tron, Josif Staljin, Mao Cedung i Hari Truman su vodili Sovjetski savez, Kinu i SAD, dok je Vinston Čerčil bio premijer Britanije.

Pod njenom vladavinom, promenjeno je 15 premijera Velike Britanije, dok se u Americi promenilo 14 predsednika.

Sve ih je upoznala, izuzev 36. predsednika Lindona Džonsona.

Elizabeta je 6. februara 2022. godine proslavila platinasti jubilej i posle francuskog kralja Luja 14, koji je vladao više od 72 godine, drugi je svetski monarh koji je vladao 70 godina.