Преминула британска краљица Елизабета Друга

Британска краљица Елизабета Друга преминула је у 97. години живота, јавио је Би-Би-Си.

Краљица Енглеске Елизабета Друга постала је други у историји најдуговечнији суверени монарх 13. јуна 2022. године.

Елизабета Друга је преузела трон 2. јуна 1953, после очеве смрти, када је имала 25 година.

Након наслеђивања престола Елизабета је постала поглавар Комонвелта и краљица седам независних држава Комонвелта: Уједињеног Краљевства, Канаде, Аустралије, Новог Зеланда, Пакистана и Цејлона.

Она је на престолу била 70 година и 214 дана, због чега је постала други најдуговечнији монарх после Луја XIV од Француске који је постао краљ са четири године.

Краљица Елизабета Друга остаће упамћена као монарх који је најдуже провео на британском трону - 70 година.

Њену дугу и углавном мирну владавину обележиле су промене у животима људи око ње, промене у политичкој моћи Британије и начину на који се на ту земљу гледа у свету.

Краљица је својевремено изјавила да је властиту улогу доживела као „вођење краљевства кроз време промене”, а те речи, како оцењује Би-Би-Си најбоље илуструју изазов који је Елизабета поставила пред себе: да конзистентност и константност учини кључним квалитетима њене владавине, усавршивши имиџ монарха који је поуздан и лојалан.

Током читаве њене владавине, чак и током најтежих времена по краљевску породицу, републиканизам никад није стекао значајну подршку у Великој Британији, наводи Би-Би-Си оцењујући да су људи у краљици препознали аутентичност засновану на доследности.

Као уставни монарх, Елизабета се углавном није бавила политичким питањима, нити је откривала политичке ставове, али се редовно састајала са премијерима.

Када је Елизабета постала краљица, послератна Британија је и даље имала значајно царство, али током 1950-их и 1960-их, многе територије су стекле независност и британска краљевина је еволуирала у Комонвелт.

Елизабета је тако била у посети другим земљама као лидер Комонвелта и представница Британије, укључујући и револуционарно путовање у Немачку 1965. године, преноси Танјуг.

Она је постала први британски монарх који је тамо боравио у државној посети у више од пет деценија.

Током 1970-их и 1980-их, Елизабет је наставила да путује широм света. Године 1973. присуствовала је конференцији Комонвелта у канадској Отави, а 1976. отпутовала је у САД на прославу 200. годишњице независности Америке од Британије.

Више од недељу дана касније била је у Монтреалу, у Канади, да отвори Летње олимпијске игре.

Године 1979. путовала је у Кувајт, Бахреин, Саудијску Арабију, Катар, Уједињене Арапске Емирате и Оман, што је изазвало међународну пажњу и широко поштовање, преноси

biography.com.

После пада Берлинског зида 1989. године, краљица је сматрала да је прави тренутак да подсети њене поданике на њихове одговорности током огромне промене, и на опасности тријумфализма.

Дванаест година касније, терористички напад на Америку 11. септембра потресао је свет и краљица је позвала на помирење и опроштај, подсећа Би-Би-Си.

Један од детаља који је обележио њену владавину је критика на рачун краљевске породице после смрти принцезе Дајане, која се развела од њеног сина, принца Чарлса, 1996. године.

Њихов развод је нарушио подршку краљевској породици, коју су неки сматрали застарелом и безосећајном, преноси „Британика”.

Критике су се појачале након Дајанине смрти 1997. године, посебно након што је Елизабета у почетку одбила да дозволи да се државна застава на пола копља вијори изнад Бакингемске палате.

У складу са својим ранијим покушајима да модернизује монархију, краљица је покушала да представи монархију мање традиционалном.

Рођена је у Лондону 21. априла 1926. године као Елизабет Александра Мери.

Као и већина деце из краљевске породице, она није редовно похађала школе и факултете, већ се са сестром Маргарет образовала код куће.

Њена бака, краљица Мери и мајка Елизабет су имале највећи утицај на њу, а када је ње отац Џорџ постао краљ, почела је да учи о уставу, законима, а научила је и француски и немачки.

Удала се 1947. године за војводу од Единбурга, принца Филипа, који је имао грчке и данске корене, а венчањем је постао британски грађанин.

Елизабета је тада била млада, имала је 21 годину, а спорна је била вероисповест Филипа, међутим, он је прешао на англиканску веру.

Из брака са Филипом има четворо деце - принца Чарлса, рођеног 1948. године, затим, принцезу Ен (1950.), принца Ендрјуа (1960.), и принца Едварда (1964.).

Њен супруг је преминуо 9. априла 2021. године у 100. години.

Крунусана је са само 25 година, после смрти оца Џорџа Шестог, који је изненада преминуо у сну, фебруара 1952. године.

У то време је била на турнеји у Кенији, а крунисана је 2. јуна 1953. године у Вестминстер Ебију, и то је прво крунисање које је преношено уживо на телевизији.

Елизабета Друга је тада постала краљица Уједињеног Краљевства и крунских земаља Комонвелта - Велике Британије, Аустралије, Канаде, Новог Зеланда, Пакистана и Шри Ланке.

Не рачунајући Пакистан и Шри Ланку, она је, уз наведене земље, до данас била краљица Јамајке, Антигве и Барбуде, Бахама, Белизеа, Гренаде, Папуе Нове Гвинеје, Соломонских Острва, Сент Китса и Невиса, Сент Лусије, Сент Винсента и Гренандина и Тувалуа.

У време када је преузела британски трон, Јосиф Стаљин, Мао Цедунг и Хари Труман су водили Совјетски савез, Кину и САД, док је Винстон Черчил био премијер Британије.

Под њеном владавином, промењено је 15 премијера Велике Британије, док се у Америци променило 14 председника.

Све их је упознала, изузев 36. председника Линдона Џонсона.

Елизабета је 6. фебруара 2022. године прославила платинасти јубилеј и после француског краља Луја 14, који је владао више од 72 године, други је светски монарх који је владао 70 година.