Lajčak, Bon i Pletner danas stižu u Beograd

Nemačka vlada nije imala svog „specijalca” za zapadni Balkan, a onda je za šest meseci odredila – dva. Francuski predsednik se do sada, očigledno kao i nemački partner, uzdao u diplomatske veštine i snagu predstavnika Evropske unije, ali je i on odlučio da u ovaj region ipak pošalje i sopstvenog izaslanika. Ako je prvi specijalni izaslanik nemačke vlade za zapadni Balkan Manuel Saracin pre pola godine najavljen kao „oko i uvo” Analene Berbok na zapadnom Balkanu, da li će Šolcov Jens Pletner i Makronov Emanuel Bon imati ulogu leve i desne ruke (ili možda pesnica) Miroslava Lajčaka, s kojim danas dolaze u Prištinu, pa u Beograd? Ili će samo pokušati da ponove ulogu američkog specijalnog predstavnika za region Gabrijela Eskobara i pojačaju prisustvo (i vidljivost) Nemačke i Francuske u dijalogu o Kosovu i Metohiji?

Predsednik Aleksandar Vučić je u junu, nakon što je i Grčka imenovala svoju izaslanicu za zapadni Balkan, podsetio na staru srpsku izreku – mnogo babica, kilava deca. Ove dve poslednje „babice”, Bon i Pletner, zadužene su, za sada, samo za podršku Lajčaku, koji je specijalni predstavnik EU za dijalog Beograda i Prištine, a posle današnjih razgovora biće jasnije kakvu razliku oni znače. U istim pismima Vučiću i Albinu Kurtiju predsednik Francuske Emanuel Makron i kancelar Nemačke Olaf Šolc ukazali su da su „konstruktivni koraci napred hitno potrebni, kako na praktičnom, tako i na političkom nivou”, pa su zadužili svoje savetnike za spoljnu i bezbednosnu politiku, Bona i Pletnera, da pruže direktnu podršku Miroslavu Lajčaku u njegovim zalaganjima. Njihov „predlog” iz pisama od 4. septembra, da savetnici, zajedno sa Lajčakom, posete Kosovo i Srbiju, „kako bi istražili mogućnosti da se proces brzo pokrene napred”, realizovan je za pet dana.

Evropi se žuri, nepodeljena je ocena analitičara u Beogradu i Prištini, navodeći kao razloge rast tenzija i opasnost od sukoba na KiM u poslednje vreme, kao i želju za očuvanjem stabilnosti u ovom delu evropskog kontinenta, u trenutku dok se na istočnoj strani vodi rat. Mišljenja se razlikuju oko toga šta je krajnji cilj ovih novih napora vodećih članica Evropske unije – i koliko je on dostižan. Diskutabilno je, naime, kakav je trenutno uticaj i EU i pojedinačno Francuske i Nemačke na Beograd i Prištinu.

Profesor Centra za geopolitiku Univerziteta Kembridž Timoti Les je čak imenovanje novih pregovarača video kao „znak očaja” Pariza i Berlina. On prognozira slabe pomake posle angažmana Pletnera i Bona, navodeći da bi u slučaju „neposlušnosti” mogli da zaprete Srbiji suspendovanjem članstva u EU, a kao nagradu ponude ubrzano članstvo. Tvrdi da EU ne može sebi dozvoliti da izgubi Srbiju od Rusije i da ne može da odugovlači proces integracije „koji je već zamro”. „Ukratko, ne vidim nove teme, samo još pritisaka i ubeđivanja u nadi da će sad Srbija popustiti”, rekao je Les za „Blic”.

Najava dodatnog angažovanja Francuske i Nemačke u dijalogu Beograda i Prištine potvrđuje tezu o proceni zapadnih saveznika da je stanje na zapadnom Balkanu potencijalno rovito i da bi u kontekstu rata u Ukrajini bilo neophodno veće angažovanje u cilju smirivanja tenzija o problematičnim pitanjima, rekao je za Betu potpredsednik Evropskog pokreta u Srbiji Duško Lopandić. Prema njegovim rečima, istovremeno to pokazuje i nastojanje „da dve najveće države EU budu direktnije uključene u dijalog, u kojem su SAD, pored predstavnika EU Lajčaka, u poslednje vreme ostvarile veću vidljivost”.

Analitičar iz Prištine Arben Fetoši smatra da imenovanje dva savetnika kancelara Šolca i predsednika Makrona znači direktno uključivanje te dvojice evropskih lidera u proces dijaloga. „Uveren sam da se radi o povećanju interesa međunarodnog faktora da što pre okončamo pitanje dijaloga, koji mora biti zaključen uz pravno obavezujući i sveobuhvatan sporazum sa ’uzajamnim priznanjem’ u njegovom središtu”, rekao je Fetoši, prenosi Beta.