Utorak, 06.12.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Sudbina Kosmeta i opština Leposavić

(Новица Коцић)

Odavno je jasno, i nije potrebno naglašavati, da rasplet kosovskometohijskog čvora danas više nije moguć bez uticaja tzv. međunarodne zajednice, posebno velikih sila, SAD, Nemačke i Francuske, koje su stvorile „državu u državi”. Javnosti je, međutim, malo poznato da li je teritorija Kosova i Metohije oduvek bila u „administrativnim međama” koje se sada obeležavaju kao deo tzv. republike Kosovo.

Evo i kratkog objašnjenja na primeru opštine Leposavić, najsevernije na KiM, koja se prostire na oko 750 kvadratnih kilometara. Formirana je početkom sedamdesetih godina prošlog veka od nekadašnjih opština Lešak, Leposavić i Ibarska Slatina, a čine je 72 sela sa oko 4.818 domaćinstava, odnosno nešto više od 14.200 stanovnika. Prema podacima Komesarijata za izbeglice, registrovano je 112 domaćinstava sa 336 raseljenih i prognanih lica. Sam gradić Leposavić, kako se može videti i na zvaničnom sajtu ove lokalne samouprave, ima 5.568 stanovnika.

Badinterova komisija je 1991. godine kao osnov za osamostaljenje jugoslovenskih republika postavila princip avnojevskih unutrašnjih granica. Dolazimo do još jednog paradoksa: prostor koji je obuhvatala pokrajina Kosovo i Metohija menjao se mnogo godina posle Drugog svetskog rata. Najveći deo današnje opštine Leposavić bio je izvan autonomne oblasti Kosova i Metohije sve do 1959. godine.

Teritorija autonomne pokrajine bila je definisana kroz opštine, odnosno srezove. Ne postoji dokument koji utvrđuje liniju koju bismo mogli da nazovemo bilo kakvom vrstom granice. Ni u arhivi Skupštine Srbije ne postoji nikakva odluka iz 1959. godine da u sastav Kosova i Metohije uđu srezovi Leposavić i Lešak. Ova dva sreza iz Raškog okruga pripojena su Kosovskoj Mitrovici i na taj način su uneli svoj atar u pokrajinu.

Drugim rečima, sve ovo govori da Kosovo i Metohija nije imalo „teritorijalnu celovitost”, niti je promena teritorije koju obuhvata izvršena odlukom o „pomeranju granica”. Ne postoji nijedna međunarodno priznata konvencija ili odluka na osnovu koje bi se moglo zaključiti koja je „granica Srbije i tzv. republike Kosovo”. Uzgred, o Kosovu se nije razgovaralo na Drugom zasedanju AVNOJ-a, niti na Badinterovoj komisiji, na osnovu koje su razgraničene bivše jugoslovenske republike.

O tome kako se i zašto desilo da se Leposavić, Lešak, Belo Brdo, Vračevo i Berberište pripoje Kosovu i Metohiji ne postoje odgovarajuća istorijska dokumenta ili odluka nekog foruma u Srbiji. I posle tolikih decenija, sve je obavijeno velom tajne. Kolale su, i danas kolaju, razne priče. Po jednoj, o čemu se „stidljivo” pisalo, Leposavić, Lešak, Belo Brdo, Vračevo, Berberište, Ibarska Slatina i deo Kopaonika isključeni su iz raško-ibarskog okruga i priključeni Kosovu i Metohiji da bi se, navodno, pojačala brojnost Srba u pokrajini.

Teza o pripajanju ovih prostora zbog povećanja broja Srba na Kosovu je krajnje neprihvatljiva. Tadašnji Brozov režim, da je vodio računa o brojnosti srpskog i crnogorskog življa, ne bi 1946. godine doneo odluku o zabrani povratka oko 200.000 Srba, koje su za vreme rata proterali fašisti.

Inače, prava „granica” između Srbije i Kosova jedini put je povučena za vreme Drugog svetskog rata, kad je bila na Ibru, po liniji koja danas deli sever Kosova od ostatka pokrajine pod kontrolom prištinskih vlasti. Nemci su tada, u okupiranoj „nedićevskoj” Srbiji, zadržali Kosovsku Mitrovicu iz ekonomskih razloga, zbog rudnika „Trepča”.

Tito je još u proleće 1945, u razgovoru s inostranim novinarima, izgovorio nešto što je u domaćoj javnosti cenzurisano. Rekao je da „planovi o ustupanju Kosova Albaniji ne mogu da se postignu jer položaj same Albanije nije do kraja utvrđen”. Verovatno bi još tada Kosmet završio u „velikoj Albaniji”, da nije došlo do Informbiroa, koji je zaoštrio odnose između Tita i Envera Hodže, pa je ova pokrajina ostala u Srbiji.

Konačno, proglašenju tzv. republike Kosovo, pored velikih sila, doprineli si i tzv. srpski kadrovi koji su u vreme čuvenih rušilačkih demonstracija na Kosovu i Metohiji 1968. godine zataškavali opasnosti od velikoalbanskog separatizma kako bi ostali na vlasti i došli do lepo uređenih stanova u Beogradu i drugim mestima tzv. uže Srbije.

Danilo Kocić,
novinar i publicista, Leskovac

Komentari1
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Косингас
Мало позната, а јако важна чињеница. Хвала за текст!

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.