Utorak, 29.11.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
AKTUELNO: Energetska kriza i klimatske promene

Suše su ono što nas čeka u budućnosti

Ugrožene su i njive i gradovi, a jedno od pitanja s kojim ćemo se suočiti jeste kako pravedno raspodeliti raspoložive količine vode, kako odrediti prioritete u potrošnji, ukazuje klimatolog dr Vladimir Đurđević
(Unsplash)

Događalo se i ranije da meteorolozi daju pogrešnu vremensku prognozu pa naljute izletnike koji su pokisli do gole kože, poverovavši da je pred njima divan sunčan dan, ili razočaraju poljoprivrednike kad izostanu očekivane padavine. Čak je bilo slučajeva da ljudi izgube život jer nisu bili upozoreni na dolazeću nepogodu. Ne pamti se, međutim, da je zbog toga neko bio kažnjen ili čak otpušten na ovako direktan način. Ali za sve postoji presedan.

Nacionalna meteorološka služba Mađarske izdala je nedavno upozorenje da će Budimpeštu pogoditi jako nevreme, s kišom i grmljavinom, upravo onda kad je tu trebalo da se održi velelepna proslava najvažnijeg državnog praznika, Dana Svetog Stefana, osnivača Ugarske. Vlada je zbog nepovoljne vremenske prognoze otkazala najavljenih 40.000 vatrometa na 240 lokacija duž Dunava u centru Budimpešte. Očekivalo se da spektakl prati oko dva miliona posmatrača. Pokazalo se da je prognoza omanula, oluja je sasvim zaobišla glavni grad. To je razbesnelo vlasti pa su šef Meteorološke službe i njegov zamenik smenjeni.

Neki ovaj potez povezuju s peticijom koju je potpisalo 10.000 građana, tražeći da se vatromet otkaže zbog solidarnosti sa žrtvama rata u Ukrajini (najava vremena je išla naruku tom zahtevu), a moguće je i da su u Mađarskoj posebno osetljivi na greške meteorologa jer se ranije dogodilo da je, tokom jedne manifestacije, zbog nevremena na koje organizatori nisu bili upozoreni, nekoliko osoba nastradalo.

Bilo kako bilo, činjenica je da mađarski meteorolozi ovoga puta nisu dali tačnu prognozu, ali to se događa u ovom poslu širom sveta. I sami, naime, primećujemo da se na svim meteo sajtovima podaci menjaju takoreći iz sata u sat i svakodnevno prave greške. Ni kratkoročnim prognozama više ne možemo da verujemo, a kamoli onim dugoročnim: kažu sutra kiša, a nebo bez oblačka, kažu biće vedro i veoma toplo, a temperatura se spusti za deset stepeni i krene pljusak...

(Pixabay)

Zbogom fosilnom gorivu

Ovako nepouzdane meteorološke procene možda su i jednim delom posledica klimatskih promena. U svakom slučaju sve učestaliji ekstremi kao što su suše i poplave stavljaće meteorologe sve češće pod lupu javnosti. Klimatolog dr Vladimir Đurđević, vanredni profesor Fizičkog fakulteta Univerziteta u Beogradu, objašnjava za „Magazin” sa čim se još Srbija, Evropa i svet suočavaju, kao posledicama globalnog zagrevanja planete.

– Ovogodišnja suša jedna je od najtežih koje su zadesile Srbiju od „rekordne” 2012. godine i Evropu od „rekordnih” 2003. i 2018. Nažalost, takvih rekorda će biti sve više i sve češće. Sve počinje nedostatkom padavina (meteorološka suša), zatim se nastavlja manjkom vode u zemljištu koje se ubrzava zbog bržeg isparavanja vode usled viših temperatura (poljoprivredna suša), pa se onda dolazi i do smanjenja protoka u rečnim koritima (hidrološka suša) i na kraju se završava takozvanom socio-ekonomskom sušom, kada se prethodni efekti prelivaju na celokupno društvo i privredu s uvećanim efektom jer nismo pravovremeno počeli da se prilagođavamo klimatskim promenama – kaže naš sagovornik.

On upozorava da i obilne, snažne i nagle padavine takođe štete poljoprivredi, zbog plavljenja, ali i zbog erozija površinskog tla i povećanog ispiranja hranljivih materija iz zemljišta, i ukazuje da to zahteva ozbiljne zahvate, recimo izmenu infrastrukture i sistema za navodnjavanje i za odvodnjavanje. Onima koji ne preduzmu na vreme sve što mogu da se prilagode klimatskim promenama preti nestašica hrane i pijaće vode, gubitak biljnog i životinjskog sveta, ugrožen je život u gradovima, ali i u naseljima koja će se naći na meti razornih prirodnih nepogoda.

– Već smo duboko „zagazili” u klimatske promene i ne možemo očekivati da preokrenemo proces, da vratimo kvalitet životne sredine kakav je bio pre nego što smo bezumno počeli da uništavamo vazduh, vodu i zemljište, ali možemo da barem usporimo ili zaustavimo taj trend pogoršanja. To pre svega znači da ne smemo dopustiti dalje zagrevanje planete, iznad dva stepena u narednih nekoliko decenija, a ovo se može postići ako prestanemo da koristimo fosilna goriva i pređemo na obnovljive izvore energije. Tako bi se smanjila emisija štetnih gasova, na prvom mestu ugljen-dioksida (SO2), čiji višak pojačava efekat staklene bašte i ubrzava klimatske promene. Evropska unija postavila je cilj, ne odustaje od „zelene agende” koju je usvojila, a bilo bi dobro da i Srbija ima jasne ciljeve, da do 2050. godine potpuno obustavi emisiju SO2. To nije lak zadatak, zahteva značajnu promenu ponašanja i države, i industrije, i građana kao pojedinaca, ali znamo da nije nemoguć ukoliko poslušamo stručnjake i primenimo rešenja koja predlažu – smatra dr Đurđević.

(Unsplash)

On primećuje da će, u jednom trenutku, rezerve fosilnih goriva ionako biti iscrpljene i, umesto da čekamo da se to dogodi, već sad bi trebalo da pređemo na druge izvore energije, alternative već postoje, i to jevtinije i isplativije od ovih koje sad koristimo.

– Island je, na primer, u potpunosti prešao na obnovljive izvore kada je u pitanju proizvodnja električne energije. On, doduše, raspolaže značajnim geotermalnim potencijalom, ali svaka zemlja ima neke svoje mogućnosti da zameni fosilna goriva nekim drugim, prihvatljivijim energentima i, što je jednako važno, da poveća energetsku efikasnost (Srbija je primer energetske neefikasnosti). Kina, EU i SAD značajno povećavaju obim proizvodnje iz obnovljivih izvora. Sjedinjene Države su pre desetak dana donele zakon o bržem i efikasnijem prelasku na održive izvore energije. Evropa se, uprkos nepovoljnim okolnostima, hrabro drži „zelenog dogovora”... – navodi klimatolog.

To jeste spor proces, dodaje dr Đurđević, traži ozbiljno planiranje, investiranje, posvećenost i donošenje teških odluka.

– Često se, naime, dugoročni interesi (recimo očuvanje životne sredine) podređuju kratkoročnim (otvaraju se fabrike i rudnici koji doduše donose strane investicije i otvaraju nova radna mesta, ali trajno uništavaju vodotokove, šume i plodno zemljište). Zaboravlja se da su prirodni resursi naše najveće bogatstvo i da bi i ekonomske benefite trebalo odmeravati s tog aspekta – ocenjuje dr Đurđević.

Obnovljiva energija – šansa za Srbiju

Da li ćemo dati prednost ekologiji ili tehnologiji (odnosno industrijalizaciji)? Hoćemo li nove rudnike ili povećanje poljoprivredne proizvodnje? Da li ćemo izvoziti litijum ili organsku hranu? Hoćemo li nastaviti da kopamo ugalj ili prednost dati vetroparkovima i solarnim panelima? Možemo li obnovljivim, čistim energentima domaćeg porekla da zamenimo uvoz naftnih derivata i gasa? Naš sagovornik primećuje da je dobro što se u našem društvu sve otvorenije, masovnije i stručnije razgovara o ovim pitanjima. Ono što nedostaje jeste jasna strategija, organizacija i podela odgovornosti.

– Dugo smo živeli u zabludi da „nismo bogati, ali imamo čistu prirodu”. Sad vidimo posledice toga što su pred očima javnosti uglavnom bile kratkoročne „vruće” teme, dok ih one ozbiljnije, dugoročne, nisu zanimale, nisu ih razumeli. O njima ne bi trebalo da govore samo aktivisti, nego i političari, ali ne laički, bez pravih saznanja i podataka, na svoju ruku, i naravno stručnjaci. Reč je o našoj zajedničkoj budućnosti, o preživljavanju. Nema tu univerzalne pameti ni univerzalnih rešenja, već je potreban stalni dijalog koji će dovesti do uspostavljanja ravnoteže. Glavna priča u Srbiji trebalo bi da budu obnovljivi izvori energije, koji su veća razvojna šansa od rudnika. Naša zemlja ima mogućnosti da postane u tome regionalni lider, da postane predvodnik u „zelenoj transformaciji”. Umesto da razmišljamo o prednostima i manama dovođenja stranih „prljavih tehnologija”, možemo da iskoristimo sjajne domaće stručnjake, informatičare, da razviju napredne sisteme za skladištenje i distribuciju energije, da povećaju našu energetsku efikasnost... jer zelena transformacija nisu samo solarni paneli i vetroparkovi, to je široka tehnološka promena u kojoj ima mesta za mnoge struke i najrazličitija znanja – s puno optimizma nabraja dr Đurđević.

(Unsplash)

Razgovor zaključuje opaskom da bi, najzad, tema klimatskih promena, zaštite životne sredine i društvenih posledica uvođenja novih tehnologija trebalo da se premesti iz okvira koji je bio ograničen ili romantičnom zaljubljenošću u prirodu ili potpunim poricanjem problema, u egzaktniju ravan u kojoj ćemo moći da bolje razumemo svet u kome živimo, a odluke o ovim važnim pitanjima donosimo kroz široki socijalni konsenzus.

Protiv suše, poplava i ostalih klimatskih nedaća primenićemo znanje, umeće i rešenost, a narodne bajalice i teorije zavere, zajedno sa fosilnim gorivima, ostaviti u prošlosti, gde im je svima mesto.

Državne subvencije EU u pogrešnim rukama

Iako se Evropska unija trudi da ispuni sve što je zacrtala u „zelenoj agendi”, aktuelna energetska kriza pokazuje koliko je, ipak, daleko od cilja.

– Postala je previše zavisna od ruskog gasa i lakomisleno je investirala u gasnu infrastrukturu (gasovod, skladišta, terminale) umesto u sopstvene izvore obnovljive energije. I, da se ne lažemo, u 15 zemalja EU državne subvencije u fosilna goriva su i dalje veće nego u obnovljive izvore energije – navodi dr Đurđević.ANTRFILE

Ključ za budućnost

Priča o klimatskim promenama je pre svega priča o načinu na koji smo dosad dobijali i trošili energiju, odnosno (zlo)upotrebljavali prirodne resurse, kaže dr Đurđević. Te stvari su povezane. Ekstenzivnim korišćenjem fosilnih goriva narušili smo ravnotežu u prirodi, ugrozili sopstveno zdravlje i dalji opstanak. Energetska kriza sa kojom se Evropa (i Srbija) trenutno suočava možda će nas dozvati pameti pre nego što dođe do potpunog kolapsa životne sredine. Energija je ključ za budućnost. Nevolja je, dodaje naš sagovornik, što na tržištu energenata zapravo nema pravila ni logike, što se više puta u istoriji pokazalo.  

Prioriteti u snabdevanju vodom

Jaka suša koja je pogodila i našu zemlju, nezapamćena u poslednjih desetak godina, najava je onoga što nas čeka u budućnosti, ukoliko ne preduzmemo odgovarajuće mere. Jedno od pitanja s kojim ćemo se suočiti jeste kako pravedno raspodeliti raspoložive količine vode, kako odrediti prioritete, kaže dr Vladimir Đurđević. Jer, voda je potrebna i građanima za piće i održavanje higijene, i poljoprivredi za navodnjavanje (sada je to manje od dva procenta ukupne poljoprivredne zemlje, ali ova površina u budućnosti može rasti i do 20 odsto obradivih površina), i preduzećima za proizvodnju energije, i industriji, i rudnicima... „Đerdap” je smanjio proizvodnju za 30 odsto, a potrošnja raste, i ovo pitanje je sve aktuelnije.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.