Velikani Srbije (2)

Duško Radović (Niš, 29. novembar 1922 – Beograd, 16. avgust 1984) bio je srpski pesnik, pisac, novinar, aforističar i TV urednik. Bio je glavni urednik „Pionirskih novina”, urednik Programa za decu Radio Beograda, urednik Programa za decu Televizije Beograd, scenarista i tekstopisac songova za popularnu dečiju televizijsku seriju „Na slovo na slovo”, urednik lista „Poletarac”, novinar „Borbe”, a od 1975. urednik Studija B.

Njegova emisija „Beograde dobro jutro” počela je da se emituje jula 1975. godine na Studiju B, a bila je ukinuta 1982. godine, kada su određeni funkcioneri vladajućeg Saveza komunista okarakterisali Duškove aforizme kao „političke poruke sa izraženom moralističkom i demagoškom pozadinom”.

Autor je zbirki pesama za decu „Poštovana deco”, „Smešne reči”, „Gde je zemlja Dembelija”, a generacije dece odrastale su uz njegove pesme koje je izvodio dečiji hor „Kolibri”, među kojima su Plavi zec, Strašan lav, Zdravica (Sve što  raste htelo bi da raste). Autor je i radio–drama za decu „Kapetan Džon Piplfoks”, „Kako su postale ružne reči”, „Priče za Gordanu”, a zabeleženo je i da je, kao član redakcije i prevodilac, dao imena likovima u poznatom stripu „Talični Tom”. Preminuo je 16. avgusta 1984. godine u Beogradu. Najšira publika ga pamti po aforizmima kojima je budio Beograđane na talasima Radija „Studio B”, koji su kasnije objavljeni u tri knjige „Beograde dobro jutro”.

Bio je veliki ljubitelj fudbala i navijač FK Partizan.

Stevan Kragujević (Senta, 4. februar 1922 – Beograd, 17. april 2002), bio je jedan od najznačajnijih jugoslovenskih i srpskih fotoreportera i fotoumetnika. Fotografijom je počeo da se bavi kao četrnaestogodišnjak, a zabeleženo je i da je bio autor prve kolorne naslovne stranice u posleratnoj Jugoslaviji (naslovna strana časopisa „Duga”, broj 313 iz 1950. godine). Naime, kolor fotografija  „Guščarice”, mlade žene sa korpom i guskama u vojvođanskom sokaku, koju je Kragujević napravio 1943. godine, objavljena je na naslovnoj magazina „Duga”, koji je tako postao prvi naš ilustrovani magazin sa naslovnicom u koloru.

Kao prvi fotoreporter Direkcije za informacije pri Predsedništvu SFRJ, napravio je, između ostalog, i prvi zvanični portret predsednika Tita, 1950. godine, namenjen stranim ambasadama i dopisnicima. U kasnijoj karijeri Kragujević je načinio bogat fond snimaka predsednika Tita, prateći njegova putovanja u zemlji, i inostranstvu, susrete sa stranim državnicima, radnicima, umetnicima, građanima, ali je, uz zvanične fotografije, načinio i niz antologijskih, neoficijelnih snimaka. Od 1951. do 1953. godine bio je član tima fotoreportera Tanjuga, a od 1953. do penzionisanja, 1982. godine, fotoreporter i urednik fotografije dnevnog lista „Politika”.

Tokom rada u „Politici”, obavljao je i druge značajne poslove – bio je rukovodilac fotolaboratorije i fotoslužbe ove kuće, a do odlaska u penziju, kao urednik fotografije, značajno je doprineo uvođenju novih rubrika u „Politici”, posebno onih onih koji su isticale punu vrednost i važnost fotografije („U slici i reči”).

Bogata foto-dokumentarna zaostavština, legat Stevana Kragujevića, nalazi se u Muzeju Jugoslavije, Udruženju Adligat i Istorijskom arhivu Sente.

(nastavak 26. septembra)