Kako reformisati krivično zakonodavstvo

Da li se kazne kućnog zatvora i rada u javnom interesu adekvatno sprovode u praksi, treba li uvesti mogućnost uslovnog otpusta za osuđene na doživotni zatvor, koliko je krivičnih dela duplirano, a koliko je krivični postupak brži ili sporiji, samo su neka od pitanja koja se nameću nakon poslednjih izmena krivičnog zakonodavstva, dok stručnjaci u radnim grupama predlažu nove izmene i dopune Krivičnog zakonika, Zakona o maloletnicima i Zakonika o krivičnom postupku.

Sudije krivičari i sudije Ustavnog suda, javni tužioci i njihovi zamenici, veliki broj advokata koji postupaju u krivičnim predmetima, kao i profesori sa krivičnih katedri pokušaće na predstojećem savetovanju na Zlatiboru da odgovore na pitanja treba li i na koji način reformisati krivično zakonodavstvo i da li su skraćeni postupci i primena alternativnih sankcija i mera u Srbiji tokom poslednjih godina dali rezultate i uticali na smanjenje kriminaliteta.

Srpsko udruženje za krivičnopravnu teoriju i praksu, Ministarstvo pravde Republike Srbije, Pravosudna akademija, Institut za kriminološka i sociološka istraživanja i Misija OEBS-a u Srbiji, održaće tokom naredne nedelje, od 21. do 24. septembra na Zlatiboru savetovanje na temu „Vaninstitucionalne mere, pojednostavljene forme postupanja i drugi krivičnopravni instrumenti reakcije na kriminalitet i pozitivno kazneno zakonodavstvo (ispunjena očekivanja ili ne?). Ovoga puta, u fokusu će biti kućni zatvor i pritvor, rad u javnom interesu, oportunitet krivičnog gonjenja, sporazumi o priznanju krivičnog dela, od kojih se očekivalo da će doprineti smanjenju represije i bržem završetku krivičnih postupaka, ali se postavlja pitanje da li su ta očekivanja ispunjena.

Na krivična suđenja utiče i položaj sudija i javnih tužilaca, način njihovog izbora, pitanje njihove nezavisnosti i samostalnosti, što nameće i dileme vezane za novi set pravosudnih zakona koji treba da budu usklađeni sa ustavnim izmenama u oblasti pravosuđa. Zato će poseban okrugli sto na savetovanju krivičara biti posvećen izmenama Ustava i pitanju koji su sledeći koraci obezbeđenja željenog načina funkcionisanja nosilaca pravosudnih funkcija.

Profesor dr Stanko Bejatović, predsednik Srpskog udruženja za krivičnopravnu teoriju i praksu podseća da je reforma kaznenog zakonodavstva Republike Srbije započeta pre više od 20 godina i da ona ima dva osnovna cilja. Prvi je da se propišu adekvatni instrumenti države reakcije na kriminalitet, a drugi cilj je da se ti instrumenti pravilno primenjuju.

– Sada je pravi trenutak da se stručno i kritički, snagom argumenata, analizira problematika najznačajnijih novina koje je doneo dosadašnji proces reforme kaznenog zakonodavstva – materijalnog, procesnog, maloletničkog i prekršajnog, kao i da se odgovori na ključno pitanje – da li su ispunjena očekivanja zakonodavca, a ako nisu – šta bi trebalo preduzeti da bi ključni ciljevi procesa reforme konačno bili ostvareni. U želji da damo maksimalan doprinos iznalaženju rešenja koja će biti u funkciji adekvatne primene vaninstitucionalnih kaznenopravnih mera i pojednostavljenih formi postupanja, odlučili smo da analiziramo dosadašnja iskustva u primeni, koja nameću veliki broj otvorenih pitanja – kaže prof. dr Stanko Bejatović.

O primeni alternativnih sankcija i mera u Srbiji od 2015. do 2020. godine Institut za kriminološka i sociološka istraživanja, u saradnji sa Misijom OEBS-a, uradio je posebnu studiju, koja će biti predstavljena krivičarima u okviru savetovanja na Zlatiboru.

– Toliko je veliki broj novih zakonskih rešenja i instituta koje je doneo dosadašnji proces reforme da se slobodno može reći da smo u velikom stepenu napustili rešenja koja su tradicionalno bila obeležje našeg krivičnog zakonodavstva. Brojni su primeri za takvu konstataciju, a čini se da su tri primera najvažnija. To su vaninstitucionalne mere reakcije na kriminalitet, pojednostavljene forme postupanja i poseban Zakon o maloletnim učiniocima krivičnih dela, sa nizom specifičnosti. Mislim da treba normirati nova zakonska rešenja, a postavlja se i pitanje da li treba menjati ili doneti potpuno novi Zakon o maloletnicima – kaže prof. dr Stanko Bejatović.