Mačkovi brkovi

Crnika, mačkovi brkovi (Nigella arvensis L.) jeste jednogodišnja zeljasta biljka. Stabljika je uspravna, visine 10–30 santimetara, najčešće gola i granata. Listovi na stabljici su 2–3 puta perasto izdeljeni na uske linearne režnjiće. Cvetni omotač je sačinjen od pet svetloplavih, krunicolikih listića, koji su po nervima zeleni, a pri vrhu obično zelenkasti. Cvet sadrži veliki broj zelenkastožutih prašnika. Plodni listići, ima ih 3–5, srasli su do sredine. Plod je u obliku čaure, koja može da bude glatka ili manje-više hrapava, dužine 14–15 mm, sa kljunom dužine ploda ili nešto kraćim. Seme je crno i hrapavo. Naziv roda Nigella potiče od latinske reči nigellus = crnkast, zbog crnog semena. Vreme cvetanja: juli–septembar.

Crnika raste po njivama, pored puteva, u šumama. Rasprostranjena je u srednjoj i južnoj Evropi, Aziji i severnoj Africi. Kod nas se ova biljka često može videti po njivama, pored puteva, gde raste kao korov.Njoj srodna vrsta je – N. Damascenakoja ima lepe plavičaste i krupne cvetove. Veoma je dekorativna u fazi zrelih plodova. Često se sakuplja posle sazrevanja plodova koji su interesantnog izgleda, trajni i pogodni za pravljenje suvih aranžmana u kombinaciji sa drugim ukrasnim, gajenim i samoniklim biljkama.

Napomena: Koristi se kao lekovita i začinska biljka. U te svrhe upotrebljava se sveže ili suvo seme.

                                                                          *  *  *

Mačja metvica, gorka metvica (Nepeta cataria L.) jeste višegodišnja zeljasta biljka. Miriše na limun. Na stabljikama su gusto raspoređene kratke priljubljene dlačice. Izdanci su sivkastozeleni. Listovi su trouglasti, na vrhu zašiljeni. Cvetovi su grupisani u cvasti. Vreme cvetanja: od juna do septembra. Ova vrsta naseljava zapuštena staništa, kao što su nasipi, razvaline, a raste i po šikarama i kamenjarima. Rasprostranjena je u istočnoj i južnoj Evropi, sve do Italije i Francuske. Potiče iz Azije. Kod nas je česta.

Mačja metvica je veoma dekorativna. Ne zahteva plodnu podlogu, pa je i zbog toga pogodna za gajenje na uređenim kamenjarima, a veoma lepo može da se uklopi i kao baštenska biljka na otvorenim javnim površinama. Ne zahteva posebno zalivanje.

Napomena: Mladi listovi ove vrste mogu da se koriste kao začin, za razne salate. Stariji listovi se takođe koriste kao začin, za razna kuvana jela. Od svežih ili sušenih listova se priprema čaj. Pored toga, poznata je kao lekovita biljka. Poseduje niz lekovitih svojstava, pa se koristi za smirenje, protiv kašlja, za lečenje smetnji digestivnog sistema, prehlade itd.