Bolesti srca godišnje odnesu jedan Zaječar

„Kako da srce što duže kuca” naziv je skupa posvećenog promociji zdravog stila života, važnosti ranog otkrivanja i pravovremenog lečenja kardiovaskularnih bolesti, održanog povodom Svetskog dana srca, koji se obeležava danas. Srpski kardiolozi, prof. dr Arsen Ristić, prof. dr Petar Otašević i prof. dr Anastazija Stojšić Milosavljević, govorili su o ovim oboljenjima, faktorima rizika, ali i o tome kako je moguće izboriti se s bolestima s kojima u svetu trenutno živi 520 miliona ljudi.

Da je Srbija zemlja s veoma visokim rizikom od oboljevanja, upozorila je kardiolog Anastazija Stojšić, koja je istakla i da zbog kardiovaskularnih bolesti, muškarci umiru dva i po puta više od žena.

Govoreći o faktorima rizika, doktorka je naglasila da je prestanak pušenja, po kome su inače Srbi pri vrhu evropske lestvice, najefikasnija mera prevencije. Uz to, saveti lekara su i ograničavanje unosa alkohola na 100 grama nedeljno, smanjenje unosa soli i uopšte, zdrav način ishrane.

– Prevencija kardiovaskularnih bolesti počinje na pijaci, kupovinom voća i povrća – istakla je doktorka Stojšić Milosavljević i dodala da su faktori rizika takođe i gojaznost, visok krvni pritisak, povišene masnoće, ali i infekcije poput influence.

Srbija godišnje zbog kardiovaskularnih bolesti gubi čitav jedan grad veličine Zaječara, ilustruje prof. dr Arsen Ristić i dodaje da se adekvatnom dijagnostikom, terapijom i prevencijom to može sprečiti. Govoreći o srčanoj slabosti, koju u Srbiji ima više od 200.000 ljudi, on je bolesne upozorio i da sami pokušaju da prepoznaju simptome, kao što su zamaranje u naporu, oticanje nogu, gušenje koje se pojačava pri ležanju na ravnom…

– Svi se boje malignih bolesti, a većina nije svesna da neke forme srčane slabosti, ako se ne leče imaju iste prognoze – rekao je profesor Ristić. On je naveo da je ipak, zbog napretka tehnologije i dostupnosti novih dijagnostičkih metoda, prepoznavanje dijagnoze sada lakše.

– Dobrim preventivnim programom i boljom terapijom bi broj od 60 ljudi koji svakoga dana umire od kardiovaskularnih bolesti mogli da smanjimo barem za trećinu, što je cilj koji zajednički možemo da postignemo – dodao je prof. dr Ristić.

Kardiolog, prof. dr Petar Otašević, govoreći o infarktu miokarda, naveo je i podatke da se najveći broj srčanih udara dešava u južnoj i istočnoj Srbiji, dok je smrtnost najveća u Šumadiji i zapadnoj Srbiji. Među razlozima za to jeste i organizacija zdravstvene zaštite, pa zato i ne čudi da je smrtnost najmanja u Beogradu, budući da je naš glavni grad 24 časa sedam dana nedeljno pokriven mrežom bolnica.

Otašević je naveo da je izuzetno važno prepoznati simptome infarkta miokarda, budući da je kod ovog oboljenja izuzetno bitno što pre se javiti lekaru.

Bol u srednjem delu grudi koji se širi ka levoj ruci, bol u želucu i preznojavanje znaci su upozorenja, na koje treba reagovati pozivom hitnoj pomoći, ali nikako ne samostalnim odlaskom u bolnicu.