Naročnicka: Kopiranje hrvatske „Oluje”

Specijalno za „Politiku”

Moskva, 12. avgusta – Ne verujem da Amerika postaje svesna cene koju će morati da plati za ono što je uradila na Kosovu, kaže za „Politiku“ Natalija Naročnicka, istoričar i predsednik Fonda za istorijsku perspektivu u Moskvi i Instituta za demokratiju i saradnju u Parizu. Komentarišući polušaljivu izjavu neimenovanog službenika Stejt departmenta kako Amerikancima sad preostaje da Rusiji ponude Kosovo u zamenu za podršku oko sankcija protiv Irana, Naročnicka dodaje:

„Iako je u politici sve moguće, sumnjam da bi pomenuti scenario bio moguć, niti da bi uopšte bio ponuđen.”

Postoji li paralela između kavkaskih i balkanskih događaja?

Situacija u Severnoj Osetiji i Abhaziji je potpuno različita od kosovske. Gruzijska republika je grubo narušila zakon 1991. godine kada je izašla iz Sovjetskog Saveza ne omogućivši svojim autonomijama pravo da se izjasne o budućnosti. Konflikt zbog pitanja budućnosti postojao je u toj sovjetskoj republici još pre proglašenja bilo kakve nezavisnosti. Ali na to su svi zatvorili oči, a onda i proglasili konflikt separatističkim, kao da je nastao na teritoriji države koja je postojala i bila priznata hiljadu godina. Abhazija i Južna Osetija imaju pravo da smatraju svoj konflikt delom pravno nezavršenog procesa izlaska iz SSSR-a i da ne pristanu na protivzakonito nametnutu sudbinu.

Paralela postoji utoliko što se u Gruziji nalaze američki instruktori koji obučavaju gruzijsku vojsku savremenoj taktici ratovanja i prenose im iskustvo stečeno u agresiji snaga NATO-a na Kosovo. Gruzijski predsednik Sakašvili hteo je, isto kao Hrvatska u „Oluji“, da brzo zauzme Činvali i pokaže svetu da Gruzija kontroliše osetinsku teritoriju. Ali to mu nije uspelo.

Rusija za svoju akciju nije uspela da dobije podršku ni od jedne zapadne zemlje. Svi njeni „partneri“ optužuju je i traže da se povuče.

Zamislite da je Milošević odlučio da krene tenkovima na Prištinu! Šta bi se onda dogodilo, kad je Jugoslavija bombardovana za mnogo manje stvari? A ovde se Rusija umešala tek posle 16 časova! Za to vreme su Gruzini spaljivali sve pred sobom. Spalili su i crkvu u kojoj su bile žene i deca. Ceo ruski narod se pitao zašto Rusija ćuti. A što se Zapada tiče, cenu njihove nepristrasnosti mi već odavno znamo. Pogledajte Haški sud, šta se tamo događa. Prilično je teško nadati se da će se Sakašvili kad-tad naći pred sudom, ali postoje sve osnove da se podigne optužnica za zločine protiv čovečnosti. Treba prikupiti dokaze, i ja ću učiniti sve da oni dođu do međunarodne zajednice.

Da li događaji u Južnoj Osetiji imaju neke veze sa proglašenjem nezavisnosti Kosova?

Direktno, nemaju. Ali posredno imaju. To je bio pokret u svesti ljudi. Posle proglašenja nezavisnosti Kosova stvorila se povoljna klima – ako je moguće nezakonito otcepljenje Kosova, zašto se ne mogu otcepiti Južna Osetija i Abhazija koje na to imaju apsolutno zakonsko pravo?

Kakvi će biti dalji koraci Rusije? Može li se očekivati da ona nakon poslednjih događaja prizna pravo osetinskog i aphaskog naroda na samoopredeljenje?

Pravo nacije na samoopredeljenje se u međunarodnom pravu ne tumači kao pravo na otcepljenje. Uz to, na taj način bili bi podržani separatisti u Čečeniji i Ingušetiji. Abhazija i Južna Osetija zaslužuju podršku jer njihova autonomija nije poštovana prilikom izlaska Gruzije iz SSSR-a. Ne znam kakvi će biti dalji postupci Rusije, ali mislim da treba u ovom trenutku da ih branimo i da im garantujemo pravo na neprikosnovenost. To ne znači da moramo odmah da ih sve priznamo. Teoretski, ne treba odbaciti mogućnost priznavanja. A i nemoralno je izdavati one koji su tokom poslednjih 15 godina dokazali svoju istorijsku privrženost Rusiji. Ta privrženost nije volja elita koja se može menjati, već volja naroda koji su dokazali vernost Rusiji. Glavno je – imati jasnu strategiju.

Ljubinka Milinčić