Sreda, 30.11.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
U SKLADU S PRIRODOM

Povratak u selo

Siniša Janković, rodom iz Pančeva, u selu Sukovo započeo je proizvodnju zdrave hrane i podstakao i druge da pođu tim putem
Кањон реке Јерме, Манастир Поганово (Фотографије Небојша Јанковић)

Kanjon reke Jerme, smešten između Pirota, Dimitrovgrada i Babušnice, verovatno je najlepši u Srbiji. Počinje nadomak sela Vlasi između Vlaške planine (1.443 metra) i planine Greben. Litice ovog kanjona veoma su strme, do 400 metara visine, a reka je na pojedinim mestima široka svega desetak metara, kao recimo u delu koji je dobio ime po narodnom nazivu Cediljka.

Jerma izvire na Vlasinskom jezeru. Dužine je 72 kilometra. Iz Srbije vijuga u Bugarsku, zatim se vraća u Srbiju, prolazi pored manastira Svetog Jovana Bogoslova u selu Poganovo i uliva u reku Nišavu, kod pirotskog sela Sukovo. Kanjon Jerme proglašen je za Specijalni rezervat prirode „Jerma”.

Lepote kanjona

Neverovatno, a istinito, do 1927. godine, osim staze, nije bilo puta do kanjona i manastira. Tek kada je te godine postavljen železnički kolosek, za potrebe rudnika kamenog uglja „Jerma” u selu Rakita, obezbeđen je nesmetani pristup lepotama kanjona, a u prvoj polovini 20. veka nastale su mnogobrojne turističko-pešačke staze.

Uz sam manastir Svetog Jovana Bogoslova i obližnje selo Vlasi počinju turističko-pešačke staze ka vidikovcima Ravni kamik, Tikva i Mumulj. Da se pređe desetak kilometara staze potrebno je oko četiri sata hoda. Recimo, staza selo Vlasi – manastir spada u lakše planinarske ture i vodi na vidikovac Ravni kamik (iznad sela Vlasi) i vidikovac Tikva (iznad manastira).

Kanjon reke Jerme

Pirotsko selo Sukovo najveće je naselje u neposrednoj blizini kanjona Jerme. Ima oko 550 žitelja. Na desnoj obali reke Jerme, a na dva kilometra udaljenosti je istoimeni manastir Sukovo iz 15. veka. Posvećen je Uspenju Presvete Bogorodice. Selo je imalo železničku prugu uskog koloseka kojom je prolazio popularni „ćira” i povezivao rudnik i naselje Belo Polje. Naravno, sada je selo mnogo drugačije. Nema više veći značaj, jednostavnije je i skromnije.

U manastiru smo sreli tridesetsedmogodišnjeg Sinišu Jankovića, rodom iz Pančeva, koji je u Sukovu kupio imanje i trajno se preselio u ove krajeve. Sredinom pedesetih godina prošlog veka masovno se odlazilo sa sela, a sada je očigledno da mnogi od nas drugačije razmišljaju i shvataju da je dobro biti u prirodi i tu živeti, u izobilju pitke vode, šumskih plodova, ogreva i mnogobrojnih drugih pogodnosti.

– Čoveku je mesto u prirodi, a samo nužno i privremeno u gradovima. Urbano Pančevo zamenio sam pustom divljinom i uslovima koji su teški za život čoveka iz grada, ali tako izgleda samo na početku, dok se ne naviknete i srodite s prirodom. Ovde sam već tri i po godine i prilagodio sam se ovdašnjim uslovima života, koji nisu laki, jer treba raditi svakodnevno. Ali, rad je blagodaran za čoveka. Ne živim baš u selu nego na periferiji gde nema dobrog puta i gde se koristi izvorska voda, a struja je monofazna. Ovde, dakle, opstaju najuporniji i oni koji znaju šta žele – kaže naš sagovornik.

Siniša Janković (levo) rodom iz Pančeva, u Sukovu je kupio imanje i trajno se preselio u ove krajeve

Siniša je po obrazovanju poljoprivredni tehničar i priča kako polako i sistematski uvećava broj ovaca i koza, ima i kokoške nosilje i nekoliko svinja.

– Cilj mi je da u dogledno vreme proizvodim veće količine zdrave hrane za prodaju. Uprkos tome što je Srbija bogata plodnom zemljom, mi nemamo dovoljno zdrave hrane. Šljiva je dobro rodila, kao i šumsko voće. Ovog leta sakupio sam veće količine divlje kruške. Dakle, eto džema, eto rakije! A, kada se uželim sveže ribe, odem do obližnjeg Sukovskog jezera i za jedno jutro upecam nekoliko kilograma divljeg šarana, kažem divljeg jer je mnogo ukusniji i zdraviji od onog tovljenog – kaže Siniša.

Fejsbuk grupa „Mladi na selu”

On je osnovao fejsbuku grupu „Mladi na selu” i prenosi svoja iskustva o životu u prirodi. Preko ove grupe pomogao je nekolicini ljudi da u Babušnici kupe nešto zemlje i šume i započnu rad na proizvodnji zdrave hrane. Siniša uverava da se u dolini reke Jerme, u selima Sukovo, Planinica, Poganovo i Vlasi, imanje, sa starom kućom, monofaznom strujom i izvorskom vodom može kupiti za malo para, tek nekoliko hiljada evra.

Pošto je vredan, a i u snazi i uvek dobre volje, Siniša mnogo pomaže starijim domaćinima kao što i pomaže i monasima sukovskog manastira. Kad treba kosi travu i seče drva za ogrev, a radi i druge poslove. U manastiru, u košenju trave posebno se ističe iguman Serafim Mišić. Na manastirskom imanju imaju i krave, pa se ovde proizvodi izuzetno ukusan sir i drugi proizvodi od mleka. Manastir je nadaleko poznat po pravljenju mirišljivog tamjana.

Iguman Serafim Mišić brine se da trava oko manastira bude lepa

Manastir Poganovo

Neposredno uz kanjon Jerme, a na dvanaestak kilometara od manastira Sukovo, nalazi se manastir Svetog Jovana Bogoslova. Poznatiji po imenu Poganovo, nazvan po istoimenom selu. Osnivanje manastira vezuje se za vizantijskog cara Konstantina i njegovu majku caricu Jelenu. Čak se pominje i zapis da su manastir podigli Srbi u prvoj polovini 12. veka. Ipak, novija istorija smatra da je manastir sagradio sestrić cara Dušana, plemić Konstantin Dejanović Dragaš krajem 14. veka. Manastir je najviše poznat po proizvodnji kvalitetnih voštanih sveća.

Nova svetinja u selu Planinica

Na tri i po kilometra od manastira Sukovo je selo Planinica, gotovo zapušteno, sa zvanično dva stanovnika. Putem uzbrdo nailazi se na napuštena dvorišta u kojima su uglavnom kuće čatmare (sagrađene od čatme – pruća, sena i blata), ali ima i novijih koje su podignute u drugoj polovini prošlog veka. Iznad sela je stara Crkva Svetog Nikole. Sagrađen je omanji konak i nekoliko pomoćnih prostorija. Ovo je metoh manastira Sukovo i uskoro će postati manastir, kao i što je nekada bio, saznajemo od sukovskog jeromonaha Pajsija.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.