​Besmisleno jak dinar

Ekonomske poruke koje evropski lideri šalju svojim građanima, iako pesimistične, groteskno umanjuju stvarne rizike kojima je Evropa danas izložena. Procena po kojoj bi se kriza u Evropi mogla završiti blagom recesijom krajem ove godine i tokom 2023. je, bojim se, u domenu ekonomskih fantazija. Najveće opasnosti po sistem prete ne samo iz sfere realne ekonomije, već (ponovo) iz dubina finansijskog sistema. A šta se u tim mračnim dubinama nalazi i kakve sve opasnosti odatle vrebaju više je u domenu slutnji nego znanja. (Finansijski ambis pred kojim se Ujedinjeno Kraljevstvo našlo pre par dana nagoveštaj je onoga što može doći i nije samo odraz nekompetencije „mapetovaca” koji danas vode UK.)

Loš ekonomski, i još crnji politički ambijent, gori je od onoga iz 2008/2009. kada je Srbija dospela na ivicu bankrota. Iako su dramatične spoljne okolnosti nove, domaće slabosti koje će otežati ionako tešku situaciju su stare, poznate su i ponavljaju se. Najveći „autohtoni” ekonomski rizici ponovo imaju slično poreklo i genezu kao onomad.

Dinar je besmisleno jak i Narodna banka je talac jakog dinara, baš kao što je to bila i pre 14 godina. Ovakav kurs dinara i devizna likvidnost mogu se održavati jedino novim zaduživanjem, i to samo neko vreme. Na nešto duži rok dinar može „spasiti” samo recesija koja bi, između ostalog, oborila uvoz i smanjila tražnju za devizama. Neminovno je i ozbiljno smanjivanje budžetske potrošnje i verovatno, u ovom ili onom obliku, repriza restriktivnih mera iz 2014. Vlasti će tek zažaliti zbog olakog i nepotrebnog predizbornog budžetskog arčenja.

Visoka inflacija, najvećim delom uvezena, ozbiljno opterećuje kućne budžete većine građana Srbije. Ali drama srpske inflacije – s avgustom 13,2 procenta – nije samo u njenoj visini, već u činjenici da ona nastavlja da raste uprkos stagnaciji, pa i blagom jačanju kursa dinara koji smanjuje uvozne cene. Ako bi NBS pustila da dinar kliza, ionako visoka inflacija bi otišla u stratosferu, a valutno indeksirani krediti bi potopili veliki broj dužnika.

Ponoviću po ko zna koji put i verovatno uzalud – jaka valuta u nejakoj ekonomiji smrtni je ekonomski greh. Korišćenje kursa kao antiinflacionog instrumenta je provereno loša politika. Na kraju tog puta je uvek pogoršanje trgovinskog bilansa, veliki rast spoljnog duga i veliki rast unutrašnjih dugova stimulisanih nerealnim kursom – baš kako se to dešava od 2018. Nije normalno da se od februara 2017, kada se za evro moglo dobiti oko 124 dinara, stigne do današnjih 117. Nije slučajno ni da je spoljni dug sa oko 25 milijarde evra u prvom kvartalu 2018. skočio na preko 38 milijardi u drugom kvartalu ove godine – i neće se tu zaustaviti. Na sve domaće monetarne muke dolaze i spoljne vezane za rast kamatnih stopa i oseku na tržištu kapitala. Servisiranje kredita države, privrede i teško zaduženih građana biće sve teže i skuplje, pogotovo u uslovima preteće recesije.

Vlast se bodri ukazujući da su parametri rizika i zaduženosti pod kontrolom i da je, na primer, javni dug u odnosu na bruto domaći proizvod ispod 60 procenata, te da je Srbija po ovom parametru bolja od velikog broja EU država. Blago rečeno, ova vrsta pokazatelja koji se baziraju na BDP-u u evrima ne vrede ni po lule duvana – to se odnosi na države koje se zadužuju u tuđoj valuti, čiji se građani i privreda efektivno zadužuju u stranoj valuti i čija je štednja u tuđoj valuti. Ekonomske krize uvek iznova pokažu besmisao ovih pokazatelja.

Ključni parametri finansijskog rizika računaju se tako što se visina javnog duga, spoljnog duga, budžetskog deficit i sl. stavljaju u odnos s visinom nominalnog BDP-a iskazanog u evrima (ili dolarima). Što su koeficijenti niži, rizik krize je manji. Slabost ovog pokazatelja je što je tako iskazan BDP prvo uvećan stopom inflacije, a potom dodatno uvećan i nerazumno jakim kursom dinara. Što je inflacija veća, a kurs jači i stabilniji, BDP u evrima je fiktivno veći. Što je BDP veći, pokazatelji rizika su fiktivno povoljniji i sve udaljeniji od realnosti.

Analiza ekonomskih problema je daleko složenija nego što to može stati u kratku, mučnu kolumnu. Ekonomska kriza koja tek počinje ne bi se mogla izbeći sve i da je Srbija godinama vodila najbolju i najoprezniju monetarnu politiku - a nije ... da je pažljivije trošila budžetska sredstva – a nije, da je … – a nije. Pomenute, neiznuđene greške ekonomske politike će dodatno pojačati domaće probleme i produžiti i otežati izlazak iz krize. Srbija se, kao i sve druge zemlje u razvoju, oslanja na pokazatelje finansijskih rizika čija je metodologija prepisana od razvijenih zemalja i koja je neprimerena domaćoj ekonomskoj strukturi. Bilo bi dobro da se srpska pamet okane tuđih ekonomskih busola i napravi svoju – tek tada će (možda) Srbija prestati da plovi u pogrešnom pravcu.

https://nkatic.wordpress.com/