Veliki prasak

Dok čekamo razrešenje kosovskog pitanja i ukrajinske krize, desio se! Sasvim tiho, u senci „važnijih” događanja – istorijski prasak! I to ne na granici sa Ukrajinom... Niti onaj od kojeg smo se najviše pribojavali. Desio se veliki prasak u svemiru! Da li smo mi, mali ljudi, zagledani u naše male-velike probleme, često minorne, opterećeni zavišću, niskim pobudama, zapravo shvatili da smo spaseni? I da ćemo zahvaljujući Nasinoj letelici „Dart”, koja se jedne kasnoseptembarske noći, baš tu na Krstovdan (kako simbolično), sudarila direktno sa asteroidom promenivši mu put, još neko vreme voditi naše „važnije” brige pod ovom kapom nebeskom. Prava misija spasavanja Zemlje od kataklizme uspešno je okončana. Televizije su o ovom događaju veka veoma malo izveštale, zagledane valjda u „tajni” sporazum Lavrova i Selakovića, u mobilizaciju ruskog stanovništva, u gej paradu, u odbranu „porodičnih” vrednosti, u dolazak nam braće Rusa... A, zapravo, prava životna drama dešava se negde gore... visoko iznad naših malih, gelom zalizanih, glava. Bilo bi krajnje vreme da je podignemo visoko, da nam pogled ne doseže samo do prstiju nožnog palca i da se, bar jednom u toku života, zapitamo – gde smo? I koliko smo krhki i nejaki... I da nije rešenje nabijati glavu ispod zemlje, kao nojevi... Već da se zapitamo o našoj suštinskoj egzistenciji, opstanku, životu koji, kao u kakvom naučnofantastičnom filmu, može nestati u sekundi! Tada više neće biti važno ko je jači, Amerika ili Rusija... Ili nebeski kamen, težak nekoliko tona, koji tiho i bez medijske pažnje leti ka Zemlji, verovatno u želji da čovečanstvu pokaže ko je najjači i da je sve drugo nevažno u odnosu na opstanak planete. Šteta što domaći programi nisu ovom događaju posvetili više pažnje. Ceo svet je pratio novu eru čovečanstva. One male korake za čoveka, a velike za čovečanstvo. U noći između ponedeljka i utorka čovek je prvi put pokušao da skrene put jednog nebeskog tela koje bi moglo da ugrozi planetu. A da to niko nije primetio! Nijedan urednik? Da li je moguće da je sve drugo bilo zabavnije, „Igra sudbine”? Ovoga puta smo imali film „Armagedon” uživo. Naučnici su branili živote svih nas, bez obzira na to koje smo veroispovesti, da li navijamo za Ukrajinu ili Rusiju, Izrael ili Palestinu, Severnu ili Južnu Koreju, Srbe ili Hrvate, Zvezdu ili Partizan... Ovo je bila misija koja prevazilazi sve... Da li je iko toga bio svestan? Da jeste, manje bismo ovih dana slušali „bajanja” kvazimeteorologa, slušali horor priče o kretanju potencijalnih seksualnih predatora, o novim toaletama lažnog džet-seta koji se, od besa i sitosti, nikada ne zagleda iznad svojih natapiranih glava... Da znamo kroz kakvu borbu prolazimo ne bi nam najveća briga bila gde će se emitovati „Zvezde Granda”, ko se opustio na čijoj svadbi, ko zapevao, ko brčkao u moru, i ko ima novog dečka...

Srpski fudbaleri su „razbili” Šveđane... Jupi! Zeka Milioner se vratio u vruću stolicu! Bravo! U studio su opet ušetali Verica Badić i Olja Bećković, Ivan Ivanović i Zoran Kesić, Kristina Radenković i Dragana Kosjerina... Ostadosmo bez daha... Predsednik nam sprema važan govor. S nestrpljenjem iščekujemo. Pomerićemo sve obaveze... kuvanje ručka, vođenje dece na treninge fudbala, tenisa, časove matematike i klavira ... Ljudi će se i dalje ubijati, otimati teritorije, novac, imovinu, prekrajati državne granice. Ništa nećemo biti pametniji ni u 21. veku kada nas avatari zamenjuju u mnogim poslovima...  Ali nam duša i dalje ište površno i prizemno. Možda nam baš treba jedan malo jači asteroid da nas prodrma... Da ostavi jedan veliki krater... Na plodnom zemljištu, na rekama, na krovovima naših domova, u duši.. Da bismo se osvestili, utišali, zagledali u bližnje i počeli da živimo život, onaj pravi. Bez mržnje, zlobe i s realnim ciljevima.