Prostitucija je dominantan vid trgovine ljudima

Seksualna eksploatacija je dominantan vid trgovine ljudima i čini je čak 50 odsto ovog krivičnog dela. Na drugom mestu je višestruka eksploatacija (17 procenata), a na trećem prinuda na prosjačenje (10 odsto), podaci su statističkog izveštaja Centra za zaštitu žrtava trgovine ljudima.

Lane je u našoj zemlji identifikovano 46 žrtava trgovine ljudima. Kao i prethodnih godina, većina su žene, čak 80 odsto, što govori o tome da trgovina ljudima ima komponentu rodno zasnovanog nasilja, navodi se u izveštaju.

Čak 37 identifikovanih žrtava trgovine ljudima 2021. su maloletne osobe, a među njima je 94 odsto devojčica.

Ubedljivo najveći broj prijava za ovo krivično delo podnela je policija, dok je na drugom mestu sistem socijalne zaštite, zatim nevladin sektor i tužilaštvo.

Protekle nedelje, Viša javna tužilaštava u Beogradu i Nišu podnela su optužnice u vezi sa slučajevima seksualne eksploatacije maloletnice od 16 godina i dvadesetogodišnje devojke.

Na predlog Višeg javnog tužilaštva u Beogradu, sud je 7. oktobra odredio pritvor T. J. (20) i F. T. (20), koji se sumnjiče da su zajedno sa M. S. (20), koji je u bekstvu od februara do juna, maloletnu oštećenu terali na prostituciju i seksualnu eksploataciju, iskorišćavajući njene teške životne prilike, dovodeći je najpre u zabludu, a potom upotrebljavajući silu i pretnje. Maloletnica se pre mesec dana porodila, a otac deteta je osumnjičeni M. S., koji je u bekstvu. Ova žrtva trgovine ljudima ima samo 16 godina i štićenica je jednog doma za nezbrinutu decu.

Osumnjičeni su joj pripisali nepostojeće dugove koje treba da im otplati i, kako se sumnja, terali su je na prostituciju i uzimali novac.

Više javno tužilaštvo u Nišu podnelo je optužnicu protiv pet osoba iz merošinskog sela Dudulajce zbog seksualne eksploatacije i zlostavljanja dvadesetogodišnje Nišlijke I. S. Kako je navelo tužilaštvo, optuženi su se od početka aprila do 20. avgusta 2021. na području Aleksinca i Merošine povezali u grupu radi trajnog vršenja krivičnog dela trgovina ljudima. Tokom istrage je utvrđeno da je jedna od optuženih vrbovala devojku tako što je stupila sa njom u kontakt preko „Fejsbuka” i ponudila joj posao dadilje. Kako je navedeno u optužnici, žrtva je bila prinuđena da pruža seksualne usluge koje su korisnici plaćali od 1.500 do 2.000 dinara. Dokazima prikupljenim u toku istrage potvrđeni su navodi nesrećne devojke da je najstrašnije ponižavana i surovo maltretirana. Devojku su vodili po vašarima, gde je morala da se prostituiše, a na saboru u Guči su iznajmili prostor kako bi na njoj zarađivali od prinudnog seksa. Bila je prisiljena da se iznova bavi prostitucijom sve do 20. avgusta 2021, kada je iskoristila odsustvo četvorke, koja ju je držala u ropstvu i pobegla.

U izveštaju Centra za zaštitu žrtava trgovine ljudima se navodi da je u avgustu ove godine, od 20 prijava za trgovinu ljudima, sedam odbačeno zbog nedostatka osnovnih informacija o pretpostavljenim žrtvama i nespremnosti žrtava za saradnju. Reč je o prijavama koje su istovremeno podnele NVO. U ostalih 13 slučajeva, istog dana kada su prijave podnete, donete su odluke o pokretanju postupka.

Centar je u avgustu dao predlog za dodeljivanje statusa posebno osetljivog svedoka za 12 žrtava trgovine ljudima, a u jednom slučaju je nadležno VJT donelo odluku o podizanju optužnice. U ovom slučaju, Centar je identifikovao žrtvu trgovine ljudima i poslao tužilaštvu nalaz i mišljenje.

U jednom slučaju iz avgusta, u kojem je Centar identifikovao žrtvu, nadležno VJT je nakon istrage donelo odluku da nema dovoljno dokaza za podizanje optužnice za trgovinu ljudima i prosledilo predmet na Osnovno javno tužilaštvo, koje je pokrenulo postupak za zlostaljanje i zanemarivanje deteta.

Prošle godine uočen je značajan porast broja prijava trgovine ljudima u novembru i decembru. Tome je doprineo i proaktivan rad Centra za zaštitu trgovine ljudima, koji je u tom periodu po službenoj dužnosti pokrenuo šest postupka identifikacije, na osnovu podataka do kojih je došao kroz rad na terenu.

Izdvajaju se tri grupne prijave iz ovog perioda, u kojima se navodi sumnja da je neodređen broj stranih državljana iz Indije, Kine i Vijetnama radno eksploatisan u našoj zemlji, piše u izveštaju.

Srpski državljani koji su žrtve trgovine ljudima u inostranstvu, najčešće su eksploatisani u Nemačkoj, a zatim u Severnoj Makedoniji, Švajcarskoj i Mađarskoj, podaci su istraživanja Centra za zaštitu žrtava trgovine ljudima.

Zlo sa mnogo lica

Trgovina ljudima se javlja u više oblika: kao radna eksploatacija, prinudni rad, prinudni brak, prinudno prosjačenje, teranje na vršenje krivičnih dela, prinudna prostitucija, trgovina organima, korišćenje u oružanim sukobima…

Ovo krivično delo podrazumeva kupovinu i prodaju neke osobe radi njenog iskorišćavanja do kojeg dolazi usled upotrebe sile, pretnje, prevare, zablude, zloupotrebe ovlašćenja, zloupotrebe teškog položaja, otmice...

Pristanak žrtve na eksploataciju ne menja činjenicu da je reč o trgovini ljudima i ne može predstavljati okolnost koja isključuje postojanje ovog krivičnog dela.

Nezaposlenost, socijalna isključenost, diskriminacija, nasilje, siromaštvo… neki su od mnogobrojnih faktora koji utiču da neko postane žrtva.