Pozorišna solidarnost pomogla užičkom festivalu

Užice – Nije lako u ovo nepovoljno vreme organizovati festival regionalnog značaja i okupiti vodeće teatre, povećani troškovi ugrožavaju želje i namere. Ali Užičani ne odustaju od svoje tradicije duge bezmalo tri decenije. Ovde se od 1. do 7. novembra održava 27. Jugoslovenski pozorišni festival „Bez prevoda”, sa učešćem pozorišta iz četiri države, upravo najavljen uz predstavljanje repertoara.

Festival otvara „Rolerkoster” Ateljea 212 u režiji Milice Kralj, sledi Jugoslovensko dramsko sa „Čudom u Šarganu” Jagoša Markovića, pa Zagrebačko kazalište mladih, u komadu „Ja sam ona koja nisam” reditelja Paola Mađelija, zatim užičko pozorište s predstavom „Mesec (dana) na selu” u režiji Milana Neškovića, „Jugoslavija, moja otadžbina” pozorišta iz Banjaluke, Prijedora i Nove Gorice, crnogorska predstava „Bez portfelja” Gradskog pozorišta iz Podgorice, te komad Narodnog pozorišta iz Beograda „Rat i mir” u režiji Borisa Liješevića.

Takav izbor festivalski selektor Bojan Munjin, hrvatski novinar i pozorišni kritičar, obrazlaže time da je ovaj festival uvek želeo da pokaže kako svet i ljudi izgledaju, lepi i ružni, ali nastojeći da otškrine i tračak skrivene ljudske nade i vrednog putokaza, kao što je pozorište uvek činilo.

 – Svet se pretvorio u mračnu pozorišnu tragikomediju. Tehnološko i za čoveka neprijateljsko ubrzanje, ratovi i njihove posledice, nedostojan život, nasilje i apatija čine tužnu fresku u koju svakodnevno gledamo. I zato ovogodišnje izdanje pozorišnog festivala ne može da bude veselo kao da se ništa ne događa – objasnio je Munjin.

Gradonačelnica Užica Jelena Raković Radivojević kaže da grad s radošću očekuje susret s najboljim predstavama iz regiona.

– Pozorište je mesto koje može mnogo toga dobrog poručiti svetu, ukoliko je svet, publika koja posećuje teatar, otvorenog uma i srca. Užička publika se prema ovom hramu kulture odnosi s poštovanjem, a zajednički zadatak teatra i lokalne samouprave je da se potrudimo da pozorišnu igru poštuju i obožavaju generacije koje pristižu. Grad Užice svih ovih godina podržava manifestaciju, jer znamo da je kultura nasušna potreba svakog čoveka i put da sebe, time i svet u kome živimo, učinimo boljim. Moto ovogodišnjeg festivala „Parče hleba, parče neba” je neki minimum na koji svaki čovek ima pravo. Živimo u teškom vremenu, u eri potrošačkog društva koja čoveka često uvuče u kandže niskih strasti u borbi za opstanak, ali i status. Parče neba ćemo nekako i otkinuti za sebe, a do hleba su putevi nekada trnoviti i teški. Moramo uložiti napore da čovek nahrani svoju dušu, to što duši treba je u umetnosti – rekla je gradonačelnica.

Direktor užičkog pozorišta i koselektor festivala Zoran Stamatović pozvao je građane da kupuju karte za festival koje su u prodaji (cena kompleta za svih sedam predstava je 9.000 i 7.000 dinara, a pojedinačnih 1.500 dinara), te da kao i do sada budu snaga i oslonac ove smotre. Govorio je o troškovima festivala, kao i solidarnosti pozorišta iz regiona.

– Ovogodišnji festival će, prema proceni, koštati 13,5 miliona dinara. Mi smo, uz prihod od prodaje ulaznica, uspeli da zatvorimo tu finansijsku konstrukciju. Grad Užice je obezbedio 4,1 milion dinara, dok od Ministarstva kulture (preko konkursa i dodatne pomoći) ukupno stiže oko 2,5 miliona dinara. Sve je poskupelo (smeštaj, dolazak, gorivo...), a mi sa istim cenama karata od prošle godine. Ali kolegijalnosti u teškom vremenu ne manjka, teatri učesnici nastoje da na sebe malo preuzmu ovaj težak trenutak. Jugoslovensko dramsko pozorište dolazi za manje pare nego što su im troškovi jer žele da nam pomognu, Crnogorci stižu za polovinu troškova, dok su drugu polovinu oni našli. Tako i druga pozorišta, svi su učinili koliko su mogli da se pojave na ovom festivalu. Mi ovih dana nastojimo da u užičkim hotelima dobijemo cenu koja će nam omogućiti da nikome ništa ne dugujemo. Zato ćemo festival početi s radošću i željom za igranje dobrih predstava, a ne sa pokrivanjem dugova. Stalo nam je da ovde učestvuju zaista najbolje predstave po izboru selektora, da ne pravimo tržnicu te vrste kupujući ono što možemo za pare koje imamo, tako da dovodimo predstave koje smo hteli – kazao je Stamatović, zaključujući:

– Grad je za festival izdvojio veći novac nego prošle godine, a ministarstvo nešto manji, jer su na konkursu imali politiku da sredstva dobije veći broj zainteresovanih, tako da je naš festival, po meni, tu bio skrajnut. Ali siguran sam da će taj odnos biti ispravljen, jer ovo je i dalje festival koji je u rangu Sterijinog i Bitefa. Mislim da se sada priprema i klasifikacija festivala, te da će se oni odvojiti od raznih turističko-komercijalnih manifestacija, smotri pića, hrane i sličnog.