Rak glave i vrata češće pogađa muškarce

Rak glave i vrata je sedmi po učestalosti tip karcinoma u Evropi. Uprkos njegovoj ozbiljnosti i rastućoj rasprostranjenosti, svest o raku glave i vrata trebalo bi da bude veća, a čak kod 60 odsto pacijenata otkrije se u uznapredovaloj fazi. U početnim stadijumima bolesti vrlo je visoka stopa preživljavanja, čak 80–90 odsto, i zbog toga je od presudnog značaja rano prepoznavanje simptoma. Rak glave i vrata najčešće se javlja kod osoba starijih od 40 godina, međutim, učestalost oboljenja postaje sve veća i kod mlađih ljudi. Muškarci imaju od dva do tri puta veću učestalost razvijanja ove bolesti, iako se ona sve češće javlja i među ženama.

Pod tumorima glave i vrata podrazumevaju se svi tumori u ovoj regiji osim onih u očnim dupljama, mozgu, ušima ili jednjaku. Postoji više od 30 regiona u glavi i vratu gde se rak može razviti.

Dr Tamara Ursulović (Foto: lična arhiva)

Kako ističe dr Tamara Ursulović, onkolog i član Udruženja medikalnih onkologa Srbije, tumori glave i vrata su vrlo raznolika grupa bolesti koje daju dve grupe simptoma. Prva grupa su simptomi koji su direktno zavisni od primarnog mesta tumora. Tumori u usnoj duplji najčešće izazivaju bol prilikom gutanja, bolnu reakciju na začinjenu hranu (ljuto, kiselo, slatko), otežan i nerazgovetan govor, krvarenje iz usta. Rak u gornjem spratu ždrela se manifestuje oslabljenim sluhom sa jedne ili obe strane, slivanjem sekreta niz ždrelo i nadražajem na kašalj, krvarenjem iz nosa… Rak grkljana se najčešće manifestuje upornom promuklošću i otežanim disanjem. Druga grupa simptoma su opšti simptomi kao što su gubitak apetita i gubitak telesne težine, malaksalost, uporne povišene temperature u večernjim satima…

– Specijalisti za uho, grlo i nos treba se javiti što pre, odmah posle pojave bilo kakvog simptoma. To praktično znači da, na primer, svaka promuklost koja traje duže od dve nedelje zahteva hitan pregled, a ne uzimanje antibiotika ili drugih lekova na svoju ruku. Takođe, svaka ranica koja se primeti u usnoj duplji zahteva proveru – naglašava dr Ursulović.

Naša sagovornica napominje da se u momentu kada se postavi dijagnoza maligne bolesti patohistološkom analizom procenjuje proširenost bolesti ili stadijum bolesti na osnovu dodatnih dijagnostičkih postupaka. Postoje četiri stadijuma oboljenja. Odluku o lečenju donosi tim stručnjaka različitih specijalnosti koji čine konzilijum. Odluka se donosi za svakog bolesnika pojedinačno i zavisi od faktora koji nisu povezani samo sa bolešću, već se uzima u obzir i opšte stanje pacijenta, pridružene bolesti, starosna dob…

– Rani karcinomi, klinički stadijumi jedan i dva, leče se jednim modalitetom lečenja, radioterapijom ili hirurgijom. Lokalno odmakli karcinomi, što znači klinički stadijumi tri, četiri a, četiri b, leče se najčešće kombinacijom dva ili više modaliteta, hirurgijom, ako su operabilni, pa radioterapijom i hemioterapijom, a ako ne mogu da se operišu, kombinacijom radioterapije i hemioterapije ili biološkom terapijom. Metastatska bolest, to jest bolest proširena na druge organe ili klinički stadijum četiri c, leči se medikamentima – pojašnjava dr Ursulović.

Tačan uzrok pojave oboljenja nije pronađen, ali postoje faktori koji povećavaju rizik za razvoj ovih bolesti. To su pušenje duvana ili konzumiranje alkohola, kombinacija korišćenja alkohola i duvana, profesionalna izloženost zagađivačima, gorušica koja traje godinama, infekcija humanim papiloma virusom (HPV), naročito određenim tipovima 6, 11, 16, 18, 31, 33 i 45, kao i genetska sklonost ka pojavi bolesti.

– Naravno, savetuje se prestanak pušenja, a isto važi i za alkohol. Bitno je održavanje dobre higijene usne duplje i briga o zdravlju zuba. Trebalo bi poštovati preporuke o uslovima života i navika u ishrani. Neophodno je promeniti i radnu sredinu ukoliko je bolesnik na poslu izložen izduvnim gasovima ili hemikalijama – kaže dr Ursulović.

U toku 2018. godine u Srbiji je prema podacima Instituta „Dr Milan Jovanović Batut” kod oko 1.300 pacijenata postavljena dijagnoza karcinoma glave i vrata. To predstavlja trend rasta u odnosu na podatak iz 2008. godine, kada je registrovano 1.100 novootkrivenih pacijenata. U momentu postavljanja dijagnoze 15–30 odsto pacijenta ima rani karcinom, 60 odsto pacijenata (oko 750 pacijenata) ima lokalno uznapredovalu bolest, a oko 10 odsto (oko 130 pacijenata) ima od samog početka metastatsku bolest.

– Pojava i dostupnost novih radioterapijskih tehnika su dragocene u lečenju pacijenata sa tumorima glave i vrata. Nažalost, u medikamentoznom lečenju ovih tumora u našoj zemlji i dalje veliki problem predstavlja ograničen broj dostupnih lekova iz grupe citostatika, ograničena upotreba biološke terapije i nedostatak imunoterapije, a koji nisu u skladu sa aktuelnim svetskim preporukama. Iako tumori glave i vrata čine samo šest odsto svih malignih bolesti u humanoj populaciji, i njima treba pružiti jednaku šansu za savremeno lečenje zato što su veoma agresivni, vidno narušavaju izgled i imaju kratko ukupno preživljavanje – zaključila je dr Ursulović.

Specijalisti za lečenje raka glave i vrata širom Evrope upozoravaju da ako neko ima neke od simptoma koji ukazuju na postojanje ove grupe karcinoma, a koji traju duže od tri nedelje, obavezno bi trebalo da se jave lekaru specijalisti. Pre svega se misli na bol u grlu, upornu promuklost, otežano gutanje, izraslinu u vratu, začepljen nos na jednoj strani ili krvavi iscedak iz nosa, bol u jeziku, čirevi u ustima koji ne zarastaju i pojava crvene ili bele mrlje u ustima.