Glavnokomandujući osvetnik

Novi komandant kombinovanih ruskih vojnih grupacija u Ukrajini, postavljen da bi promenio nepovoljan kurs rata, odmah je počeo da dejstvuje u skladu sa svojim ratnim iskustvom i – prezimenom.

Sergej Surovikin, general koji je pre tri decenije ugušio građanski rat u Tadžikistanu, deset godina kasnije bio među pobednicima drugog rata u Čečeniji i komandovao tokom intervencije u Siriji 2015, surovo je sproveo naređenje svog vrhovnog komandanta da baražima raketa i dronova razori ukrajinske gradove, energetsku i drugu infrastrukturu zemlje.

Povod najžešćeg napada od početka rata je bomba koja je dan ranije ozbiljno oštetila most iznad Kerčkog moreuza koji Rusiju povezuje sa Krimom. Eksplozija je Vladimira Putina pogodila lično, više od serije poraza njegove vojske kod Harkova ili u oblasti Hersona, na severu i jugu Ukrajine.

Ruski lider je maja 2018. upravljao kamionom koji je predvodio kolonu „kamaza” na otvaranju 19 kilometara dugog mosta, najdužeg u Evropi, čija je gradnja koštala blizu četiri milijarde dolara.

Onda su se četiri i po godine kasnije pojavili „teroristi” i u jutru njegovog 70. rođendana eksplozivom u vazduh odneli delove „ruskog čuda” koje je vladaru Kremlja bilo simbol „povratka” anektiranog Krima majčici Rusiji. Poremećene su linije snabdevanja ključnim logističkim koridorom kojim prolaze trupe, municija, hrana i gorivo u vreme kada je prioritet Moskve da stabilizuje linije fronta koje su pokidane na mnogim mestima.

To što nije uspeo da obezbedi most, Putin je doživeo kao udarac svom prestižu, kao nedopustiv šamar zbog kojeg počinioci moraju da budu kažnjeni.

Glavnokomandujući osvetnik je generalu Surovikinu naredio da krstarećim raketama i kamikaze-dronovima bombarduju Kijev, Lavov, Harkov, Zaporožje, Ternopolj  i druge gradove udaljene od linija fronta. Surovom hladnokrvnošću, kakva mora da je usađena u um bivšeg Ka-Ge-Beovog operativca, svetio se ukrajinskim civilima.

Ako Putin kaže da je eksplozija na strateški važnom mostu bila „teroristički čin”, onda je mnogo veći terorizam srušiti pešački most Kličko usred Kijeva koji nema nikakvu stratešku važnost. U pogođenim delovima Kijeva nema vojnih objekata. Park Ševčenko, centralna Volodimirska ulica ili dečije igralište nisu komandni centri ili skladišta oružja i municije. Univerziteti i muzeji nisu lansirne rampe.

Bombardovanje civilnih područja je taktika korišćena u ratovima u Čečeniji i Siriji. Pošto se u Ukrajini pokazalo da ruske snage nisu u stanju da zauzmu Kijev u borbama ulicu-za-ulicu, Putin pokušava da stanovništvo navede na predaju ili bekstvo.

Zašto nije naredio operacije da bi povratio teritorije koje je držao pre ukrajinske kontraofanzive otpočete u septembru, već je umesto toga priredio da ljudi koji su se krili po kijevskom metrou po izlasku vide zapaljene skelete zgrada u kojima su živeli?

Zašto je u Mariupolju raketom razneta zgrada pozorišta na čijem je krovu velikim slovima bilo ispisano „DECA” koja su tu zajedno sa majkama potražila sklonište? Šta se u aprilu dogodilo u kijevskom predgrađu Buča gde su otkrivene masovne grobnice civila, neki sa vezanim rukama, koje su brutalno masakrirale ruske trupe u povlačenju?

Zašto je u septembru gađan konvoj civilnih vozila kod grada Zaporožja? Zašto su mnogi stradali kada je satelitski ili snimak iz drona jasno pokazivao da u koloni nema tenkova ili borbenih vozila?

Zašto su gađani manastiri u kojima su sklonište tražile stotine raseljenih. Ginuli su civili, monasi i časne sestre. Unesko je 28. septembra potvrdio da je ruska invazija oštetila 82 verska objekta u Ukrajini, uključujući i Svjatohirsku lavru, veliki kompleks crkava na desnoj obali reke Severni Donjeck.

Putin je naredio da meta budu energetska postrojenja. Iako napadi na civilnu infrastrukturu traju od početka invazije, sada bi da uoči zime ljude ostavi bez hrane, vode i struje.

Kako sada zvuče Putinove reči da ruski napadi isključivo ciljaju vojne mete i da se vojska uzdržava da bi minimizirala civilne žrtve? Video-snimci i fotografije dokumentuju nešto drugo. UN procenjuju da je samo od kraja jula stradalo najmanje 12.000 civila.

Putin ima i drugi front. U Moskvi su on, generali i ministri na meti sasvim neuobičajenih kritika ruskih pobornika rata koji traže odlučniji udar na Ukrajinu. Moguće je da je bombardovanje gradova, prvi put prikazano na ruskoj državnoj TV, potez koji je smirio čečenskog vođu. Ramzan Kadirov je javno kritikovao vojnu komandu kao „nekompetentnu”, a sada poručuje da je „stoprocentno srećan”.

Čečen je zadovoljan perspektivom produžetka rata, ali Kremlj je na sebe navukao odijum kritika sa Zapada, ali i zemalja koje izbegavaju da budu uvučene u novi hladni rat. Kina i Rusija pozivaju na ”deeskalizaciju”.

Pre osam meseci, Vladimir Vladimirovič se nadao i da će njegove trupe brzo ući u Kijev i „denacifikovati” Ukrajinu, a stekao je rivala odlučnog da se bori. Agresivno anektirajući delove ukrajinske teritorije, cementirao je ukrajinsku državu. Pokušavajući da poništi ukrajinski identitet, stvorio je kompaktnu naciju. Vođen idejom da će specijalnom vojnom operacijom uspostaviti „bratske odnose”, dobio je ogorčenog neprijatelja.

Bombardovanjem gradova nije raširio strah, već proizveo bes. Napadi na civile, koji uopšte ne utiču na tok vojnih operacija, su iskaz slabosti a ne moći. Potvrda da armija ne može ništa drugo da učini.

 „Nema pauze za ukrajinsku ofanzivu, nema pregovora dok Rusija ne prihvati da povuče svoje snage, nema kompromisa sa osvajačima”, kaže za „Vašington post” savetnik ukrajinskog predsednika Mihailo Podoljak. Ne zna se koga takva izjava više brine, Moskvu ili Vašington.

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista