Kome pripada sutra

PORTRET
Interesovanja Dejana Kaluđerovića usmerena na istraživanje sveta opsednutog nasiljem i strahom, koji su, s druge strane, paradoksalno, postali deo sveta zabave, prisutna su i u njegovim radovima na poslednjoj beogradskoj izložbi "Can I change my career for a little fun?" održanoj u salonu Muzeja savremene umetnosti.
– I u najnovijem serijalu radova koristio sam predloške iz savremenih časopisa – objašnjava ovaj umetnik. – U Italiji se izdaje "Vog bambini", u kome su sve reklame namenjene dečjoj modi, ali časopis komunicira sa roditeljima. Svet iz tog časopisa stavio sam u scenografiju crtanog filma "Happy tree friends" koji sam pronašao na Internetu, a sada ga je moguće videti i na MTV.

Reč je o užasno nasilnoj i surovoj animaciji. Kada čitate forume na netu, shvatate da ga gledaju deca iako je namenjen odraslima. Ovaj crtani film obiluje eksplicitnim drastičnim scenama kao što je ona kada crtani junak seče sopstvenu nogu i to spajalicom! – objašnjava Dejan Kaluđerović.

Naslovna strana Voga korišćena je i za rad "Da li si spreman na vožnju", sa dečakom u kaubojskoj odori sa travkom u ustima, u sceni iščekivanja...

Ovaj umetnik u svojim radovima kroz svet komercijalnih simbola nastoji da pročita stanje u kome se nalazi savremeno društvo. Njega zanimaju šabloni ponašanja, kao i činjenica da se većina nas ne bavi sobom i da je upravo to pogodno tle za svaku vrstu manipulacije. Kaluđerović radi s namerom da ono što izloži deluje na posmatrača, "kao udarac u stomak" i da izazove osećanje stida.

Ovaj likovni umetnik (1972) jedan je od onih predstavnika mlađe generacije beogradskih umetnika koji su za relativno kratko vreme nakon završenih studija napravili prodor na međunarodnoj umetničkoj sceni paralelno održavajući prisustvo zapaženim izložbama i u ovdašnjim galerijama. Dejan Kaluđerović studirao je na njujorškoj Školi vizuelnih umetnosti i beogradskom Fakultetu primenjenih umetnosti na odseku za zidno slikarstvo. Diplomirao je i magistrirao na FLU u Beogradu, i usavršavao se na Akademiji primenjenih umetnosti u Beču u klasi profesora Ervina Vurma.

Izlagao je na više samostalnih i grupnih izložbi u Beogradu, Beču, Berlinu, Milanu, Budimpešti, Pekingu, Londonu, Veneciji, Cirihu, Barseloni, Sent Etjenu, Bukureštu, Vajmaru... Radovi mu se nalaze u mnogim javnim i privatnim kolekcijama u Austriji, Nemačkoj, Britaniji, Francuskoj, Belgiji, SAD...

Poznat je kao umetnik koji u svojim radovima koristi tehnike crtanja, slikanja, fotografije, štampe i videa, da bi postavio pitanja o odgovornosti, moralu, istini, ljubavi, manipulaciji i dihotomiji predstava.

Kao student, radio je crteže na toalet papiru, koristeći predloške iz dečjih slikovnica. U galeriji SKC-a 2001. predstavio se izložbom "Genocid", kada je publika je bila suočena sa redom iskorišćene obuće kao aluzijom na nestale osobe i žrtve, preko kojeg je morala preći da bi stigla do televizora obučenog u maskirnu uniformu iz koga se čuje pucnjava. Fotografiju kao polazište, Kaluđerović je koristio za rad "Čekajući čoveka" kada je iskoristio snimke iz porodičnog albuma sa prikazima dočeka druga Tita koji je organizovala firma umetnikove majke.

Problem korišćenja dece u komercijalne svrhe kao motiv na Kaluđerovićevim radovima prvi put postaje uočljiv na izložbi "Sutra pripada nama?" održanoj u Muzeju savremene umetnosti u Beču (2003). Predložak iz modnog časopisa Burda, tačnije fotografija objavljena 80-ih godina inspirisala je nastanak slike, a potom i video-rada "Grizi šargarepu zeko"(2004). Na fotografiji je prikazan dečak koji devojčici pored njega stavlja šargarepu u usta. Reč je o prizoru koji, s obzirom da je objavljen u časopisu za žene, nije bio uznemirujući, iz razloga što to vreme nije bilo opterećeno strahom i nasiljem.

"Deca su projekcija naše budućnosti, a granica kada čovek prestaje da bude dete i postaje odrastao je nametnuta, tanka, relativna..." kaže Kaluđerović.

Poslednji veliki projekat ovog slikara bila je instalacija "Europoli" koja se bavila problemom novog evropskog identiteta, referirajući na poznatu društvenu igru "monopol".

Ovaj umetnik uskoro će početi rad na muralu koji bi trebalo da zaume prostor jedne fasade u Vranju, visoke osam metara. Za tu priliku Kaluđerović je planirao jednu verziju rada "Strong boy".