Коме припада сутра

ПОРТРЕТ
Интересовања Дејана Калуђеровића усмерена на истраживање света опседнутог насиљем и страхом, који су, с друге стране, парадоксално, постали део света забаве, присутна су и у његовим радовима на последњој београдској изложби "Can I change my careеr for a little fun?" одржанoj у салону Музеја савремене уметности.
– И у најновијем серијалу радова користио сам предлошке из савремених часописа – објашњава овај уметник. – У Италији се издаје "Вог бамбини", у коме су све рекламе намењене дечјој моди, али часопис комуницира са родитељима. Свет из тог часописа ставио сам у сценографију цртаног филма "Happy tree friends" који сам пронашао на Интернету, а сада га је могуће видети и на МТВ.

Реч је о ужасно насилној и суровој анимацији. Када читате форуме на нету, схватате да га гледају деца иако је намењен одраслима. Овај цртани филм обилује експлицитним драстичним сценама као што је она када цртани јунак сече сопствену ногу и то спајалицом! – објашњава Дејан Калуђеровић.

Насловна страна Вога коришћена је и за рад "Да ли си спреман на вожњу", са дечаком у каубојској одори са травком у устима, у сцени ишчекивања...

Овај уметник у својим радовима кроз свет комерцијалних симбола настоји да прочита стање у коме се налази савремено друштво. Њега занимају шаблони понашања, као и чињеница да се већина нас не бави собом и да је управо то погодно тле за сваку врсту манипулације. Калуђеровић ради с намером да оно што изложи делује на посматрача, "као ударац у стомак" и да изазове осећање стида.

Овај ликовни уметник (1972) један је од оних представника млађе генерације београдских уметника који су за релативно кратко време након завршених студија направили продор на међународној уметничкој сцени паралелно одржавајући присуство запаженим изложбама и у овдашњим галеријама. Дејан Калуђеровић студирао је на њујоршкој Школи визуелних уметности и београдском Факултету примењених уметности на одсеку за зидно сликарство. Дипломирао је и магистрирао на ФЛУ у Београду, и усавршавао се на Академији примењених уметности у Бечу у класи професора Ервина Вурма.

Излагао је на више самосталних и групних изложби у Београду, Бечу, Берлину, Милану, Будимпешти, Пекингу, Лондону, Венецији, Цириху, Барселони, Сент Етјену, Букурешту, Вајмару... Радови му се налазе у многим јавним и приватним колекцијама у Аустрији, Немачкој, Британији, Француској, Белгији, САД...

Познат је као уметник који у својим радовима користи технике цртања, сликања, фотографије, штампе и видеа, да би поставио питања о одговорности, моралу, истини, љубави, манипулацији и дихотомији представа.

Као студент, радио је цртеже на тоалет папиру, користећи предлошке из дечјих сликовница. У галерији СКЦ-а 2001. представио се изложбом "Геноцид", када је публика је била суочена са редом искоришћене обуће као алузијом на нестале особе и жртве, преко којег је морала прећи да би стигла до телевизора обученог у маскирну униформу из кога се чује пуцњава. Фотографију као полазиште, Калуђеровић је користио за рад "Чекајући човека" када је искористио снимке из породичног албума са приказима дочека друга Тита који је организовала фирма уметникове мајке.

Проблем коришћења деце у комерцијалне сврхе као мотив на Калуђеровићевим радовима први пут постаје уочљив на изложби "Сутра припада нама?" одржаној у Музеју савремене уметности у Бечу (2003). Предложак из моднoг часописа Бурда, тачније фотографија објављена 80-их година инспирисала је настанак слике, а потом и видео-рада "Гризи шаргарепу зеко"(2004). На фотографији је приказан дечак који девојчици поред њега ставља шаргарепу у уста. Реч је о призору који, с обзиром да је објављен у часопису за жене, није био узнемирујући, из разлога што то време није било оптерећено страхом и насиљем.

"Деца су пројекција наше будућности, а граница када човек престаје да буде дете и постаје одрастао је наметнута, танка, релативна..." каже Калуђеровић.

Последњи велики пројекат овог сликара била је инсталација "Еурополи" која се бавила проблемом новог европског идентитета, реферирајући на познату друштвену игру "монопол".

Овај уметник ускоро ће почети рад на муралу који би требало да зауме простор једне фасаде у Врању, високе осам метара. За ту прилику Калуђеровић је планирао једну верзију рада "Strong boy".