Fašizam se danas reinkarnira na mala vrata

Specijalno za „Politiku”

Na današnji dan, pre 110 godina, odigrala se Kumanovska bitka. Pobeda pod komandom Radomira Putnika nad armijom Otomanske imperije, koju je predvodio Zeki-paša, označila je početak kraja turske vladavine na Balkanu u Prvom balkanskom ratu. Ovaj značajan datum bio je povod za razgovor sa Maksimom Dimitrievskim, gradonačelnikom Kumanova, koji za „Politiku” komentariše političku situaciju u RSM, njene perspektive za ulazak u EU, kao i odnose dve bratske susedne zemlje – RSM i Srbije.

Danas se obeležava 110 godina od Kumanovske bitke. Da li se u Kumanovu i danas oseća značaj ovog podviga?

Kumanovska bitka je prelomni trenutak u oslobađanju Balkana od vekovne turske vladavine i ključni korak u proterivanju Otomanskog carstva sa evropskog kontinenta. U okviru srpske vojske oko 6.000 Makedonaca doprinelo je pobedi u ovoj bici. U Kumanovu živi veliki broj građana različitih etničkih zajednica, mnogo Srba. Kao predsednik opštine, dosledno se trudim da poštujem sve značajne datume, istorijske i verske događaje i tradicionalne vrednosti srpskog naroda, ali i vrednosti svih drugih etničkih zajednica.

Srbija i RSM imaju tradicionalno dobre odnose, a rođačke veze su posebni mostovi među njenim narodima, naročito otkako je zatvoreno i duhovno pitanje pomirenjem dve crkve. Koliko je ovaj korak osnažio odnose?

Srbija i Makedonija imaju tradicionalno dobre odnose, naši narodi su veoma bliski, međusobno su se pomagali, poštovali i sarađivali. Naravno, ovom odnosu je doprineo i veliki deo rodbinskih veza između dva naroda, ali i istorijska činjenica da smo skoro pet decenija bili deo zajedničke države i deo antifašističke koalicije. Konačno, dobre veze i odnosi nisu rezultat samo politike, već međusobnog poštovanja, ljubavi i razvijenih emocija između naših naroda. Priznanje autokefalnosti MPC od strane SPC značajan je korak za unapređenje naših odnosa i produbljivanje već dobrih veza između naših naroda.

Narodi ove dve susedne države, pod komandom Josipa Broza Tita, borili su se protiv fašizma. No, danas u Bitolju, Ohridu i Strumici stoje bugarski klubovi pod imenima osvedočenih Hitlerovih saradnika. Zašto je dozvoljena reinkarnacija fašizma na tlu RSM?

Možda bi ovo pitanje trebalo uputiti Vladi RSM. Poslednjih godina Makedonija je na udaru provokacija Bugarske, koja kontinuirano pokušava da negira postojanje makedonskog jezika, istorije, identiteta i kulture. Tokom Drugog svetskog rata Makedonija je u antifašističkom savezu, predvođena partizanskim jedinicama sa Josipom Brozom Titom na čelu, dala svoj doprinos i žrtvu za pobedu nad fašizmom. Moj grad je dao više od 850 žrtava u toj borbi, dok je tadašnja vlast u Bugarskoj bila u koaliciji sa nacističkom Nemačkom i bila okupator u Makedoniji.

Nažalost, otvaranjem takozvanih bugarskih klubova u Makedoniji koji nose imena Hitlerovih partnera i saradnika fašizam se danas, zaista, promoviše i reinkarnira na mala vrata. To je posledica slabe, spore i neshvatljive institucionalne reakcije naše vlade. Otvaranje ovih bugarskih klubova smatram svojevrsnom provokacijom i korakom unazad u normalizaciji odnosa dve zemlje. Država mora da nađe način da zatvori ove klubove i time pošalje jasan signal da u Makedoniji nikada neće biti ni najmanje klice fašizma, koja se ruga stradanjima u nacističkim logorima, gde su vršena brutalna mučenja i masovna ubistva svih onih koji su bili protivnici fašizma i na prvim linijama otpora.

Iznenađuje li Vas činjenica da EU nije reagovala na ove poteze Bugarske, koja je članica ove zajednice?

‒ Siguran sam da bi formiranje klubova (udruženja građana) sa imenima istaknutih fašističkih partnera i saradnika u bilo kojoj državi članici EU izazvalo oštru osudu i reakciju na to. Zamislite da je u Poljskoj otvoreno udruženje građana pod nazivom „Adolf Hitler”, ili da se otvori građansko udruženje pod imenom „Benito Musolini” u Albaniji. U ovom trenutku to se dešava u Makedoniji. Car Boris III i Vančo Mihajlov bili su deo Trojnog pakta nacističke Nemačke i direktni saradnici Hitlera, deo fašističke koalicije, a po nalogu tadašnjih bugarskih vlasti, preko 7.000 makedonskih Jevreja deportovano je u zloglasni koncentracioni logor „Treblinka”.

Mislim da naši evropski prijatelji i saveznici nisu dovoljno upoznati sa suštinom nastalih problema, zato ovde kao slabost vidim nesposobnost vlade, posebno Ministarstva spoljnih poslova, koje nema kapacitet da dovoljno dobro predstavi šta se dešava u Makedoniji i zapravo su istinu stavili pod tepih. Nadam se da će Makedonija naći način da evroambasadorima u Makedoniji približi koliku težinu ima osnivanje ovakvih klubova i kakav revolt i gnev izaziva kod građana. Svi se zajedno zalažemo za poštovanje evropskih vrednosti, a to su pravo na sopstveni identitet, sopstveni jezik i sopstvenu istoriju.

Makedonija je napravila brojne kompromise radi ostvarenja primarnog strateškog cilja i ulaska u EU. Potpisan je Prespanski dogovor, promenjeni su Ustav i ime države, ali je Bugarska stavila rampu na evropske integracije RSM, iznevši svoje zahteve. Usledio je francuski predlog za nastavak procesa evrointegracija RSM. Da li ste optimista kada je reč o ostvarenju ovog cilja i skorog ulaska RSM u EU?

‒ Od sticanja nezavisnosti, Republika Makedonija bila je suočena sa tri velika problema, koja su direktno smetala makedonskom osećaju samobitnosti i državnosti. To su ustavni naziv države, makedonski identitet i jezik i autokefalnost MPC. Sva tri problema nametnuli su nam susedi – Grčka, Bugarska i Srbija. Na putu ostvarenja strateških ciljeva Makedonija je prošla mnoge prepreke, učinila mnoge ustupke. Promenila je zastavu, promenila Ustav i ime. Stala je pod najvažniji bezbednosni kišobran – postala članica NATO-a, ali je i dalje u čekaonici pred vratima EU.

Potpisivanjem sporazuma između Makedonije i Bugarske o dobrosusedstvu i prijateljstvu, 2017. godine, trebalo je da se otvori put za početak naših pregovora i punopravno članstvo u EU. U javnosti je ovaj sporazum bio podvrgnut kritici, posebno u delu koji se odnosio na „zajedničku istoriju”. Međutim, reakcija javnosti nije bila dovoljno jaka da spreči njegovo potpisivanje. Odmah su usledile provokativne izjave pojedinih bugarskih političara o negiranju postojanja makedonskog naroda i jezika, a zatim i skandalozni intervju našeg tadašnjeg premijera Zorana Zaeva za bugarsku televiziju, u kojem tvrdi da u Makedoniji i Bugarskoj žive isti ljudi i da su Makedoniju, kao i moje Kumanovo, u NOB-u „oslobodile” bugarske savezničke vojske. Ove nebuloze su me povredile i lično, jer potičem iz partizanske porodice, dede su mi učesnici NOB-a. Bio sam među prvim političarima koji su u kontinuitetu javno i oštro kritikovali ovakve političke teze i izražavali snažno neslaganje sa tom politikom.

Od raznih evropskih predstavnika stizali su, zatim, nekoliki predlozi za moguće rešenje koje bi otvorilo put Makedoniji ka EU, a sve ih je naša vlada odbila, uključujući i francuski predlog. Začudo, sedam dana nakon odbijanja francuskog predloga pojavio se „modifikovani” francuski predlog, koji je bio prihvatljiv za vladu. Za mene je ovaj predlog potpuno neprihvatljiv, štetan i direktno utiče na makedonske nacionalne interese i predstavlja čin veleizdaje za makedonski narod. On ne otvara put Makedoniji ka početku pregovora sa EU, već povećava mogućnost dugoročne bugarske blokade i predstavlja opasnost za asimilaciju makedonskog naroda, tj. bugarizaciju.

Na kraju, mogu da konstatujem da je vlada dobila međuvladinu konferenciju za fotografisanje, potkrepljenu PR strategijom za neki lažni uspeh, a mi smo, kao građani Makedonije, doživeli veliko poniženje. Međutim, Makedonac je kao korov, suočićemo se sa ovim i promenićemo ga u ime istine i budućnosti.

Kako ocenjujete inicijativu „Otvoreni Balkan”?

‒ Dobrodošla je svaka inicijativa koja promoviše mir, saradnju i unapređenje međudržavnih odnosa. „Otvoreni Balkan” predviđa povećanje ekonomske saradnje, razmenu dobara i usluga, lakši protok ljudi između granica, ali i zbližavanje naroda. Podržavam inicijativu koja treba da doprinese razvoju i saradnji zemalja u svim oblastima, ali naglašavam da ona nije, ne može i ne treba da bude zamena za punopravno članstvo u EU.

Građanski pokret „Za naše Kumanovo” dobio je veliku podršku na izborima. Zašto ste osnovali ovaj pokret i sa kakvom vizijom?

‒ Od sticanja nezavisnosti Makedonije, na vlasti su dve političke elite, koje predvode SDSM i VMRO-DPMNE. Praktično, živimo u crno-belom svetu. Građani su zasićeni postojećim političkim subjektima, žele da se priključe pokretu „od građana za građane”, kakav je pokret „Za naše Kumanovo” – sa jasnom vizijom, programom i projektima za dalji razvoj Kumanova.

Dobili smo poverenje građana, koji su jasno pokazali da su razočarani politikom aktuelnih političkih partija. Ovo građansko udruženje prerasta u nacionalni, republički građanski pokret, u koji se svakodnevno uključuje veliki broj pojedinaca različitih profesija, iz različitih političkih pokrajina, ali i građana koji uopšte nisu politički opredeljeni, građana različitih etničkih, verskih i nacionalnih opredeljenja. Očekujem da se pridruže svi oni koji žele da pripadaju konceptu poštenja i rada, koji žele da vide Makedoniju bez korupcije i kriminala, sa definisanom patriotskom i nacionalnom politikom, u kojoj će se ispunjivati obećani projekti, Makedoniju solidarnosti i suživota, u kojoj će građani imati glavnu reč, a ne pojedini pripadnici političkih stranaka.

Vaša opština je na granici sa Srbijom. Na koji način unaprediti odnose za bolji suživot njenih naroda?

‒ Imamo mnogo pobratimljenih opština u svim bivšim republikama, u Srbiji smo pobratimljeni sa Vranjem, Leskovcem, Gornjim Milanovcem, Čukaricom i Novim Sadom. Sarađujemo, pre svega, na kulturnom planu, ali se odnosi razvijaju i na ekonomskom nivou i u segmentu obrazovanja. Konkurišemo za zajedničke projekte za fondove EU. Međutim, najjača saradnja je i dalje između tradicionalno dobrih i bratskih odnosa i veza naših naroda.