Kada će asfalt stići i u naš sokak

Predsednik Srbije naglasio je nedavno da se radi na putevima, jer oni znače napredak i poručio da će stanovnicima Raškog i Moravičkog okruga novim putevima stići i nove investicije i bolji život.

Napiši, Lepa, zamole me s vremena na vreme meštani mog rodnog mesta Novo Selo (kod Loznice), možda nas se seti neko „gore”, pa nam asfaltira sokak, nije to neka velika investicija za ovu državu, „razdaljina” (dužina) ovog našeg seoskog puta iz doba Osmanlija... Da i mi krenemo u bolji život, bar malo lakši za seljaka.

Pamtim taj sokak jer je ograda domaćinstva u kojem sam se rodila, „sastavni deo” tog „puta”. Dve su kuće sa ulice (džade) na početku sokaka, s obe strane po jedna, sledi u produžetku s desne strane sokaka još jedno domaćinstvo, preko pruge možda još par kuća. To bi bio „urbani” deo, pa su nam dodelili i naziv „ulice”. Zove se Poljska. Nije država Poljska imala neke zasluge pa da su ga nadležni „krstili” tim imenom. Jok, asocijacija je na njive – polja, oranice – za prolazak do njih uglavnom služi taj naš sokak od pre sto i kusur godina.

Sad je taj sokak, sem za prolazak do svojih kuća žitelja nekolicine domaćinstava i vlasnika imanja, njiva (polja), postao i „put spasa” za migrante. Auto-prevoznici u besnim limuzinama dovezu ih odnekle tu, do ulaska u taj naš sokak, istovare ih i pokazuju rukama – „pravac Drina”, peške…

Pamtim sokak kao makadam, dotrajao, pa rupčage, prašinu, buku... Onda poneko od seljana koji imaju „visoku”, odnosno tešku mehanizaciju – poljoprivredne mašine za obradu svojih njiva (polja) – naspe po koju prikolicu šljunka, dok se ponovo sve to ne isitni i ponovo stvori prašina.

Nije to, kažu meštani koje ovaj puteljak „kači”, do nekih miliona koje nema ova država, da se za sto i kusur godina nije niko setio da nam ga asfaltira.

Kojeg je reda taj naš sokak, „put u bolju budućnost” (okruga tog i tog), ko je nadležan da nam ga upristoji – ne znaju moji seljani. Vele da je reč o nemaru nadležnih koji ne vide i takve „sitnice”, jer ne može resorni ministar za puteve, ili narodni poslanik za taj kraj (ako se potrefi da ga kojom srećom imamo) u svaki kutak Srbije zaviriti i proceniti prioritete. Ne idu oni peške, vozom ili običnim nekim „stojadinom” iz kojeg bi možda i primetili takav puteljak. Sve to mi koje ovaj sokak „spotiče” razumemo.

Kad se povremeno „začepi” put na relaciji Loznica–Šabac (deo puta Lešnica – Novo Selo), onda naš sokak služi kao onaj „rezervni ventil” na ekspresu da sva vozila kroz njega, okolo pored pruge, iz začepljenja, odnosno zastoja, izađu na glavni put prema Šapcu.

Videli moji zemljaci da ponekad u „Politici”, u rubrici Među nama, osvane neki tekst koji je napisala „Lepa Marina iz Novog Sela”. Vide me s laptopom ovih dana u mom dvorištu pored tog sokaka, pa vele: „Napiši, Lepa, možda nam se posreći.”

Eto, napisala sam.

Leposava Petrović,
Novo Selo kod Loznice