Bećković: Pesme nema bez uspomena

Pesnik Matije Bećković danas je kazivajući pesme i prisećajući se druženja sa kolegama piscima predstavio svoje aktuelne knjige „Sto mojih portreta”, „Mojih osamdeset” i „Onamo 'namo”.

U okviru programa Beogradskog sajam knjiga „Pišem, dakle postojim”, Bećković je iz tri zbirke, koje je u protekle tri godine sukcesivno objavila kompanije Novosti, kazivao brojne pesme kao što su „Pismo”, „Vlaja iz Glibavca” i „Onamo, ' namo”.

U ispunjenoj sajamskoj sali „Ivo Andrić”, Bećković se kroz pesme i priče prisećao druženja sa Andrićem, Dušanom Radovićem, Branom Petrovićem, Stevanom Raičkovićem, Milovanom Danojlićem, Dobricom Ćosićem i drugima.

„Pesme nema bez uspomena, a ne znate šta ćete zapamtiti, i po kom zakonu nešto zapamtite, a nešto zaboravite”, rekao je Bećković, prenosi Tanjug.

Prema njegovim rečima, kriterijum nisu važni istorijski događaji nego „nešto što je u tom trenutku bilo beznačajno, a posle izvesnog vremena se pojavi kao nešto najvažnije”.

„Ljudi sa kojima sam proveo godine se svedu na nekoliko uspomena i prizora koje samo treba da zapišete. Za poeziju je važno da pišete svoje pesme i da ne lažete. Em bi bio greh, em pesma ne bi ništa valjala”, rekao je pesnik.

Bećković je priznao da nikad nije pisao koliko za vreme pandemije, primetivši da je u literaturi „teško naći da je nešto nastalo u redovnim vremenima”.

„Andrić je napisao glavne knjige u ratno vreme kada nije verovao da će nešto da preživi i svaka bomba je mogla to da odnese”, rekao je akademik.

Bećković se prisetio da je jednom pitao Andrića zašto novinarima koji su u nedoumici oko njegovog datuma rođenja ne telefonira i kaže istinu redakciji da ne nagađaju.

„A on kaže: 'A što? Neka neko na tome doktorira'“, rekao je Bećković.

Prema njegovim rečima, Branko Ćopić mu je na ulazu u Kalemegdanski park rekao: „Pazi ovde ubijaju ljude! Ti gledaš levo, a tramvaj te udari s desna”.

„Ovde već smakli četvoricu, juče su jednog starca koji je skočio sa Pančevačkog mosta izvukli živa iz reke. Više ne daju da se ljudi ubijaju sami”, rekao je Ćopić Bećkoviću.

Književnik Borislav Mihailović Mihiz je obožavao svoj narod i mislio da je najvoljeniji narod na svetu, ali kad je čuo i pročitao šta se o narodu priča nije mu se živelo, rekao je Bećković.

U razgovoru telefonom Mihiz se požalio: „Ne izlazim nigde, ne viđam nikoga, ne gledam ni kroz prozor'”.

„'A što ne odeš u Zabelu ili Mitrovcu i ne zameniš nekoga ko čeka da izađe?' Kaže: 'Zar već ne robijam umesto nekog drugog'”, prisetio se pesnik.

Bećković se prisetio kako je pesniku Vasku Popi ispred beogradske knjižare „Geca Kon” jednom rekao: „Kakav si ti srpski nacionalista kad nisi ni Srbin?”

„Reče: 'Ja sam Srbin i srpski pesnik! '”, prisetio se Bećković.

Upitao je komunističkog funkcionera Milovana Đilasa da li mu se neko suprotstavio dok je vedrio i oblačio, a ovaj se setio narodnog heroja i generala Boška Đuričkovića, čija je partizanska jedinica „nešto njegovom krivicom zabrljala”.

Đilas je Đuričkoviću skinuo, epolete, petokraku s kape, bacio ih na zemlju i izdrljao cokulama, pa zatražio i njegovu pušku.

„'Što si mi uzeo to si mi dao i možeš da uzimaš. Pušku sam uzeo sam i možeš je uzeti samo preko mene mrtvog'. Videh da je spreman na najgore i napravih se da mu je nisam ni tražio'”, naveo je Bećković reči Đilasa.

Prema njegovim rečima, kada se Miodrag Bulatović poverio majci da je počeo da piše, ona mu je rekla: „Pazi da ti to ne nađu”.

„Bagdalin prsten” Matiji Bećkoviću

Kruševac – Laureat najznačajnijeg „Bagdalinog” priznanja za ovu godinu je pesnik Matija Bećković. Nagrada „Prsten despota Stefana Lazarevića” biće uručena na svečanosti 9. novembra.

– Treba reći da je to svakako najveće pesničko ime ovoga trenutka i ono što posebno treba izdvojiti kod ovog pesnika jeste to čulo kojim on uspeva da okupi, da kažem, narodne mase, odnosno da okupi one koji su zainteresovani za pesničku reč, a da to nisu samo oni koji vole poeziju. Naravno, njegova delo je ogromno, obimno. Moglo bi se reći da o njemu kao pesniku postoji više napisanih studija, eseja, obrazloženja nego što je on sam napisao. Sama ta činjenica govori o tome da imamo pred sobom jedno izuzetno ime i naravno „Bagdali” je čast da upravo jednom takvom imenu da „Despotov prsten” – rekao je ovom prilikom pesnik Ljubiša Đidić, predsednik žirija, u čijem sastavu su još Nebojša Lapčević i Veroljub Vukašinović.

Žiri je saopštio i da će nagradu „Branko L. Lazarević” dobiti Olgica Stefanović, akademski slikar iz Novog Sada i dugogodišnji saradnik u likovnim doprinosima časopisa „Bagdala za decu i mlade”.

Inače, nagradu „Prsten Despota Stefana Lazarevića” , „Bagdala” dodeljuje od 1984. godine, a među dobitnicima su: Desanka Maksimović, Antonije Isaković, Dejan Medaković, Mija Pavlović, Dobrica Ćosić i Dragoslav Mihailović.

S. S.