Zaboravljeni „tata cedevite”

Martin Stanković, 77-godišnji Zagrepčanin, magistar farmacije koga zbog izuma popularnog napitka prijatelji i kolege zovu „tata cedevite” živi u bedi, pišu hrvatski mediji. Iako je njegov napitak od 1970. godineza kratko vreme osvojio domaće i izvozno tržište i postao jedan od najpoznatijih i najprodavanijih jugoslovenskih i hrvatskih proizvoda, tvorac „cedevite” nije dobio neka posebna priznanja, a mesečno živi sa četiri hiljade kuna, što je oko 560 evra.

O tome da li ga je hrvatska država nepravedno zanemarila i zaboravilau ovim godinama, Stanković za „Jutarnji list” kaže da više ne želi da razmišlja.

Iz „Plive” su ga pozvali jednom na proslavu 25 godina postojanja fabrike i uručili mu povelju, priseća se.

Dodaje da se u penziju povukao jer je uvideo da im, usprkos novim idejama, kao stručnjak više nije potreban.

– Kad predsednik Hrvatske gospodarske komore Vidošević govori da Hrvatska od samostalnosti nije uspela da razvije nijedan novi svetski brend, često spomene uspeh „cedevite”. To mi kao naučniku predstavlja veliko zadovoljstvo. Da sam na Zapadu izumeo sličan proizvod, verovatno bih se okitio unosnim menadžerskim ugovorom i zasigurno bi me mudro marketinški eksploatisali. Ovako živim anonimno i od penzije koja iznosi četiri hiljade kuna – ispričao je Stanković i dodao da mu je drago što su nedavno preminuloj profesorki Zlati Bartl, koja je izumela „vegetu”, uručena zaslužena visoka priznanja.

Stanković smatra da je javnosti ostao nepoznat delom zbog socijalističkog načela „svi smo jednaki”, a delom zbog zatvorene poslovne politike tadašnje „Plive” koja je od „cedevite” stekla veliku finansijsku korist.

– Sadašnji vlasnik, prirodno, prema meni nema nikakve obaveze – tumači tvorac popularnog napitka koji se dnevno proizvodio i u količinama od čak četiri tone i koji je konkurencija godinama neuspešno pokušavala da iskopira.

Za političare je Stanković bio ispodprosečni farmaceut.

– Tu si da nešto izumiš, pa ti izumi, otprilike je bio poslovni moto fabrike koja nije preterano imala sluha za promociju svog kadra. Partijsko rukovodstvo dugo je osporavalo moj rad nazivajući me farmaceutom ispodproseka. Sećam se da sam tek posle niza žalbi dobio status samostalnog istraživača – kaže zaboravljeni otac „cedevite”.

E. R.